20200623_153138_burned

LAN NA VRHU ZDRAVIH SEMENKI

**Istorija lana i njegova upotreba**   
Verovatno prvi dokazi o postojanju ove neobične i dragocene biljke potiču od pre 30.000 godina, iz perioda ranog Paleolita, sa prostora današnje Gruzije, gde su pronađena delovi tkanine od divljeg lana.    
Sa uzgajanjem lana se počinje od pre otprilike 5000 godina na različitim delovima sveta, u Kini, Indiji i zapadnoj Evropi. Osim toga uzgajan je i u drevnom Egiptu, gde su se tamošnji sveštenici oblačili isključivo u lanene odore, što se smatralo simbolom čistote.   
Tradicionalno se od predivog lana najčešće pravi posteljina, stolnjaci i donji veš.   
Primat lana u tekstilnoj industriji uzdrman je sa početkom 20-og veka, kada se na „velika vrata“ pojavljuje jeftiniji pamuk.   
Kad kažete lan definitivno prve dve asocijacije su tkanine napravljena od ove biljke ali i upotreba iste u ishrani kao nutritivno vrlo bogate namirnice, naravno tu nije kraj svim upotrebnim namenama lana.   
Ekstrakcijom semenki lana dobija se ulje koje se smatra jednim od najstarijih komercijalnih biljnih ulja inače.   
Pored toga ostaci nakon proizvodnje ulja od lana koriste se kao hrana bogata proteinima u ishrani preživara, zečeva, riba, ali i drugih životinja.   
Vlakna lana značajna su kao sirovina u industriji visoko-kvalitetnih papira, za štampanje novčanica, laboratorijskog papira, cigaret papira i filter papira za čajeve.   
Upotrebljava se i za izradu izolacionih materijala, cirada, linoleuma, štamparskih boja, veštačke kože.   
Laneno ulje se koristi za pravljenje nekih farmaceutskih preparata, ali i za slikanje i lakiranje.   
Interesantno je znati da se lan nalazi na grbu skupštine Severne Irske. Takođe se pojavljuje na poleđini kovanica od jedne britanske funte (iskovanim 1986., 1991. i 2014.). Cvet lana je i nacionalni cvet Belorusije.   
Najveći proizvođači lana u svetu su Kazahstan, Kanada i Rusija.   

**O uzgajanju**   
Lan se gaji na svim kontinentima. Postoje dve vrste industrijskog lana: uljani i predivi. Pored njih tu su i dekorativne vrste lana koje se obično sade u baštama.   
Lan (lat.Linum usitatissimum) je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka koja raste 30 - 120 cm u visinu i pripada porodici Linaceae. Uz napomenu da je dekorativni lan višegodišnja biljka.   
Koren je kratak i vretenast, dok je stabljika uspravna, gola, u gornjem delu razgranata. Listovi su naizmenično raspoređeni, lancetasti, zelene boje.   
Cvetovi su na dugačkim drškama, svetlo plave boje, od 1,5 do 2,5 cm u prečniku, sa pet latica. Lan cveta od juna do avgusta.   
Plod je loptasta čaura sa dosta semenki. Seme je spljošteno, sa jedne strane zaobljeno, a sa druge suženo, svetlosmeđe boje, sjajno, sluzavog ukusa kada se zagrize.   
Industrijski lan se gaji u plodoredu i vraća na istu površinu tek nakon više godina.   
Mnogo svetlosti i toplote, kao i rastresito zemljište su optimalni uslovi za njegov rast i razvoj. Zemljište je pre sadnje potrebno nađubriti, zatim umereno zalivati pri čemu treba imati na umu da lan ne voli zemlju previše natopljenu vodom.   
Razmnožavanje biljke i kod industrijskog i kod dekorativnog lana vrši se isključivo iz semena.   
Lan je biljka umereno kontinentalne klime i važno je da su padavine ravnomerno raspoređena tokom cele vegetacije. Uljani lan je otporniji na niske temperature od predivog, zaštićen snežnim pokrivačem može da izdrži i do – 20°C.   
Ozimi lan se kosi u junu, a jari polovinom jula ili početkom avgusta uglavnom mašinski, ali može da se čupa i ručno, nakon čega se ostavi na suncu i vazduhu dok se sasvim ne osuši, zatim se stabljike odvoze u fabriku na preradu. Seme se suši na ispod 10% vlage.   U neadekvatnim okolnostima čuvanja lan može da proklija, a tada je otrovan.   
**Zašto je lan dobar za naše zdravlje**   
Laneno seme se koristi u ishrani preko 6.000 godina.   
Lan je veoma bogat vitaminima, mineralima (magnezijum, fosfor, cink i gvožđe), masnim kiselinama i zbog izuzetnog kvaliteta često se koristi kako u kulinarstvu, tako i u kozmetici i medicini.   
Ipak, treba naglasiti da je seme lana jedan od najbogatijih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina kojih ima više od 50% u lanenom ulju.   
Lan se može konzumirati kao celo seme, mleveno, ulje ili čaj.   
Da bi se iskoristile sve hranljive materije iz lana, neophodno ga je samleti, jer je opna semena gotovo nesvarljiva. Samleveno seme je veoma osetljivo pa ga treba brzo pojesti ili odložiti na hladno i suvo mesto.    
Upotrebom semenki lana snižavamo ukupan i loš (LDL) holesterol i indirektno smanjujemo mogućnost pojave srčanog i moždanog udara, uzgred ovaj benefit će se više odraziti na žene nego kod muškaraca.   
Bilo da govorimo o semenkama lana ili ulju od iste biljke, njihovom upotrebom snižavamo povišen krvni pritisak.   
Lan je odličan i u regulisanju šećera u krvi i prevenciji od dijabetesa.   
Seme lana je dokazani prijatelj stomaka, bilo da se radi o opstipaciji („zatvoru“) ili drugim digestivnim disfunkcijama, prosto pospešuje probavu.   
Zbog činjenice da je veoma bogato omega-3 masnim kiselinama laneno seme je blagotvorno u pogledu nege kože, može da smanji akne, upale, pomogne prilikom čišćenja pora, ubrza zarastanje opekotina od sunca. Lan je dobar i za nokte i za kosu, jer sprečava cvetanje krajeva kose, kao i listanje i lomljenje noktiju.   
Zaista je širok dijapazon zdravstvenih koristi ove biljke, umiruje još uporni kašalj, pomaže kod suvih očiju, dobar je za mršavljenje, poseduje antigljivična svojstva, podiže imunitet, preventivno deluje kod nekih vrste kancera….    
S' obzirom da sadrži značajnu količinu biljnih vlakana i fitoestrogena, lan ne bi smeo da se koristi u ishrani u većim količinama.   
Siguran sam da ukoliko neke od gore opisanih činjenica o ovoj izvanrednoj biljci niste znali da ćete sada nešto češće lan stavljati u prioritete svoje ishrane.   
U „Bio Kutku“ ćete naći seme lana od proverenih proizvođača po povoljnim cenama. Svratite do nas (ul. Dimitrija Tucovića 2) ili naručite on-line preko naše internet prodavnice (https://biokutak.co.rs).   
Sve je stvar poverenja.   
**NAPOMENA:**   
Zbog interakcije sa nekim lekovima ukoliko upotrebljavate iste konsultujte se sa svojim lekarom pre nego što počnete da trošite lan.   
Damama u trudnoći i tokom dojenja ipak se ne preporučuje.   




Laneno-seme-3

Laneno-seme-lekovita-upotreba-laneno-ulje-čaj-od-lana-recepti

mleveni_lan_konzumni_org_lucar_82209fea9a

small_WP_20200623_13_01_24_Pro_burned_5c81c2d03e

LAN NA VRHU ZDRAVIH SEMENKI

**Zanimljivosti o Kakau**   
Sam naziv biljke je zapravo kombinacija reči Theobroma, što na grčkom znači „hrana bogova“ i lokalnog imena za ovu biljku Kakaw na majanskom jeziku. Današnje ime kakao duguje Karl Lineu, ocu savremene taksonomske klasifikacije biljaka.   
Prema najsvežijim podacima kakao vodi poreklo iz područja na tromeđi današnjih država Brazila, Kolumbije i Perua.   
Arheološki pronalasci potvrđuju da se koristio još 1900. godine pre nove ere (civilizacija Mokaha) na pacifičkoj obali Meksika. Nakon što su urađene organske analize ostataka pronađenih na zidovima posuda, nije bilo sumnje da se radi o kakau, naime detektovana su jedinjenja teobromin i kofein, kakvih ima samo u kakau, bar što se tiče tih delova sveta.   
U Astečkom carstvu kakao se koristio kao sredstvo plaćanja.   
Starosedeoci Južne Amerike imali su posebno božanstvo koje su dodelili kakau da ga čuva od zlih sila.   
I Asteci i drevne Maje smatrale su kakao „božijim darom“ i prinosili ga kao žrtvu svojim bogovima.   
Prvi kontakt evropljana sa kakaom odigrava se početkom XVI veka, nakon otkrića Amerike, kada se najpre semenke ove biljke dovoze brodovima do Španije, a nedugo zatim i spravljaju prvi napici od ove čudesne biljke.   
Današnja proizvodnja od oko 4.5 miliona tona na godišnjem nivo sa tendencijom kontinuiranog rasta je impresivna. Procenjuje se da je drvetom kakaa zasađeno više od 10 miliona ha zemljišta.
Najveći proizvođač kakaa u svetu je Obala Slonovače, prate je Gana, Indonezija, Nigerija, Kamerun i drugi.   
Više od 90% svetske proizvodnje kakaa dolazi sa malih (do 2 ha), tehnološki veoma skromnih farmi.   
Da bi se dobio 1 kilogram kakao maslaca potrebno je oko 40 zrelih plodova, pri čemu jedno drvo da svega 20-tak plodova.   
Drvo kakaovca može da poživi i do 100 godine.   
Kakao se bere dva puta godišnje pa iako prve plodove daje tek 5 godina nakon sadnje ekonomski je vrlo isplativ.   
U industrijskoj proizvodnji uglavnom dominiraju dve sorte i jedan hibrid kakaovca.   
Najskuplja i najkvalitetnija sorta je Criollo, odlikuje je intenzivna aroma i najslabija gorčina, zastupljena je sa nekih 5 do 10% od ukupne svetske proizvodnje.   
Najraširenija je sorta Forastero, najjeftinija, učestvuje sa čak 80% u proizvodnji čokolada, inače je vrlo je izdržljiva u pogledu bolesti.   
Treći je Trinitario, hibrid dve prethodno pomenute sorte, koji se uglavnom koristi u proizvodnji visoko kvalitetnih crnih čokolada.   

**Botanički profil**   
Kakao (Theobroma cacao) je tropsko drvo iz roda Theobroma, pripada porodici slezova (Malvaceae).   
Kad kažete kakao prva asocijacija vam je verovatno čokolada. S‘ obzirom da su veoma retki oni koji čokoladu ne vole, kakao je sigurno jedna od najkomercijalnijih biljaka uopšte.   
Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Stablo dostiže visinu nekad i preko 10 metara, međutim obično naraste od 4 do 8 metara, što su visine koje se i u plantažnoj proizvodnji preferiraju.   
Listovi su spiralno raspoređeni, izduženo-elipsastog oblika, dužine između 10 i 40 cm.    
Cvetovi su sitni, od 1 do 2 cm, ružičaste, crvene, žute ili bele boje u zavisnosti od varijeteta, zanimljivo je da izbijaju direktno iz stabla ili većih grana. Cvetovi se oprašuju zahvaljujući posebnim vrstama biljnih vaši.    
Plodovi su krupni, dugački i do 30-tak cm, teški oko pola kilograma, žute ili narandžaste boje, svojim oblikom podsećaju na loptu za američki fudbal. U svakom plodu se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki, raspoređenih u nekoliko redova, obloženih beličastom pulpom. Semenke su bogate biljnim mastima (i do 50%) od čega se dobija kakao maslac.   
I sad dolazimo do onog najvažnijeg, zbog čega se kakao toliko voli i upotrebljava, pre svega u konditorskoj industriji. Nakon što se semenke osuše (kaliraju i do 50%), iste se melju i tako se u stvari dobija kakao prah, dok se beličasta pulpa u nekim zemljama koristi za spravljanje sokova, želea ali i alkoholnih pića.   

**Sve dobrobiti kakaa**   
Znate kad kažu konzumiraju ga ili vole svi uzrasti od 7 do 77 godina, za kakao ovo prosto ne važi, starosni opseg tačnije ne postoji, dobro znam nećete ga davati novorođenčetu, ali sve kasnije...   
Kakao je uvršten u „super hranu“, pa već taj status prilično govori u pogledu njegovih nutritivnih kvaliteta i koristi. Sadrži veliki broj vitamina, minerala i oligoelemenata, među kojima prednjači magnezijum. Vodite računa da unosite ovaj oligoelement u dovoljnoj količini i tako predupredite stres, grčeve u nogama, probavne probleme, a srce i mozak će vam takođe biti zahvalni. Osim pomenutog magnezijuma, omega 3 i omega 6 masne kiseline kojih u kakau isto ima obilje utiču povoljno na srce i krvne sudove.   
Kakao je bogat i brojnim antioksidanasima (polifenoli, katehini, epikatehini) koji štite organizam od slobodnih radikala i snaže imunitet. Sadržaj flavonida po težini u kakau je veći nego kod crvenog vina, zelenog ili crnog čaja.   
Pored antioksidanasa kakao sadrži i velike količine gvožđa, vitamina A, B, C, E, zatim minerale hrom, mangan i cink.   
Podstiče pojačano lučenje hormona sreće serotonina i dopamina pa nas, može se reći, oslobađa anksioznosti i depresije.   
Ako želimo da se zaista oslonimo na kakao u pogledu njegovih zdravstvenih benefita birajmo ako je to moguće organski i od pouzdanih proizvođača. Na žalost industrija konditorskih proizvoda je u toj meri komercijalizovala proizvodnju kakao praha da je na tržištu sve veći poblem pronaći baš takav.   
Priprema kakao praha je jednostavna i brza, obično se jedna supena kašika kakao praha sruči u čašu toplog mleka, mada može i hladnog, blago zasladi sa šećerom ili medom i ostavi da odstoji par minuta. Naša preporuka je da ne kupujete gotove, instant proizvode od kakaa, često „začinjene“ aditivima, šećerima i drugim nepotrebnim dodacima, već da birate kvalitetan kakao prah u prodavnicama zdrave hrane kojima verujete.   
U „Bio Kutku“ ćete naći kvalitetan tamni i svetli kakao prah od renomiranih proizvođača po prihvatljivim cenama. Svratite do nas (ul. Dimitrija Tucovića 2) ili naručite on-line preko naše internet prodavnice (https://biokutak.co.rs).   
Sve je stvar poverenja.   




Kakao naslovna

small_TAMNI_KAKAO_243737bfad

KAKAO_98c495eb12

KAKAO ZDRAVO ZADOVOLJSTVO

**Bela Imela biljka sa magičnim moćima**   
Bela Imela ili samo Imela (Viscum album L. - Viscaceae / Loranthaceae) je okruglasti, zimzeleni žbun, raste kao poluparazit na drveću u Evropi i severnoj Aziji.          
 Stabljika je kratka, debela, razgranata, grane su razdeljene na člankove, listovi su duguljasti, naspramni, kožasti i sedeći. Cvetovi su sitni, žutozeleni, jednopolni. Plod je bobica, prvo zelena pa bela, sadrži lepljivi sok, uz napomenu da je plod Imele otrovan.   
Biljka vrši proces fotosinteze iz ksilema drveta domaćina odakle se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Zanimljivo je da jedna vrsta ptica, drozd imelaš utiče na širenje imele pošto kljun ulepljen sokom bobica „briše“ o koru drveća, kada se lepljivi sadržaj osuši i stvrdne, seme se čvrsto zakači za drvo i proklija.   
Važno je znati da lekovitost Imele zavisi od toga na kom drvetu živi: lekovita je ona sa drveta jabuke, kruške i šljive, ali ne i ona sa četinara, vrbe, hrasta i lipe.   
Zlobnici bi za Imelu mogli reći kakva je to biljka bez korene, znate onu „tikva bez korena“ jer se radi o poluparazitu koji raste na drveću. Međutim, za Imelina lekovita svojstva se već prilično dugo zna. Pokazala se korisnom kod snižavanja krvnog pritiska, protiv zakrčenja krvnih sudova, reume, vrtoglavice, grčeva, kao  pomoćno sredstvo u lečenju pojedinih vrsta tumora i dr..   
Lekoviti deo biljke je zapravo cvet sa listom (Visci albi herba) koji sadrži lektine, proteine, polipeptide, lignane, flavonide, polisaharide itd..   
Još su keltski sveštenici pripisivali Imeli čudotvorne moći, pri čemu su je čak ritualno sekli zlatnim srpom.   
Ko je ljubitelj stripa i/ili crtanih filmova o Asteriksu dobro zna da je i druid Panoramiks Imelu koristio za čarobni napitak. Osim toga Eneja, jedan od junaka u Trojanskom ratu uz pomoć grane Imele uspeva da otvori vrata podzemnog sveta.   
U nekim zemljama se tokom Božićnih praznika Imela kači iznad ulaznih vrata da bi prizivala goste. Kada se dvoje sretnu ispod ovako okićenih vrata  običaj je da se poljube, jer se veruje da ovakvi poljubci rađaju večnu ljubav, u svakom slučaju garantuju sreću.   

**Kako Imela „uzima stvar u svoje ruke“**   
Pripremanje biljke se razlikuje u zavisnosti od terapeutske namene, da li se koristi za kardiovaskularne probleme ili onkološke.   
Čuveno je dejstvo Bele Imele poput citostatika, selektivno napadajući i uništavajući ćelije raka uz snažan imuno odgovor.   
Dokazano delotvorna u terapijama kod malignih oboljenja i pretkancerogenih stanja, naročito kod karcinoma dojke.   
Pozitivno dejstvo Bele Imele na kardiovaskularni sistem je značajno, osim što reguliše krvni pritisak, takođe stimuliše cirkulaciju i sprečava aritmiju.  Širenjem arterija blagotvorno utiče na srčani mišić. U tradicionalnoj medicini čaj od bele imele se koristi za regulisanje krvnog pritiska.   
Danas kada već gotovo godinu i po dana živimo sa pandemijom korona virusa, kada je u svetu do sada umrlo oko 4 miliona ljudi od pomenutog virusa, kada nam se preti četvrtim talasom i licitira samo kada bi se zapravo mogao desiti i kod nas, veoma je važno da osim vakcinacije i malo više discipline nešto preduzmemo i po pitanju sopstvenog imuniteta. Bela Imela sa svojim izuzetnim antivirusnim svojstvima je posebno važna za stariju populaciju i sve one sa hroničnim oboljenjima kao što su srčani bolesnici i dijabetičari.   
Vrlo je efikasna kod suzbijanja respiratornih infekcija, pomaže ne samo kod obične prehlade već i kod vrlo ozbiljnih oboljenja disajnih puteva, pa čak i karcinoma pluća.   
Bela Imela pomaže u prevazilaženju brojnih manifestacija u menopauzi, kao što su valunzi, disbalans metabolizma masti, poremećaj nivoa insulina, reumatskih i drugih bolova u zglobovima, razdražljivosti.   
Ekstrakt Bele Imele se tradicionalno koristi u Evropi u terapiji obolelih od epilepsije. Postoje izveštaji, istina na malom broju pacijenata koji su pokazali da je tretman Belom Imelom oslobodio obolele od epilepsije, simptoma ukočenosti i oduzimanja.   
Balansira još rad hormona, podstiče varenje, lučenje žuči, pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma, stimuliše rad limfnog sistema, povećava plodnost kod oba pola i još zaista mnogo toga.
Bela Imela je čest sastojak mnogih čajnih smeša i prirodnih preparata.   
U „Bio Kutku“ možete kupiti herbu Bele Imele, kao i kapi od iste biljke pouzdanih proizvođača. Svratite do nas ili poručite on-line.   
**Uputstvo za pripremu čaja:** Jednu kafenu kašiku herbe imele uveče preliti šoljom (200ml) hladne vode, sud poklopiti i ostaviti da stoji preko noći. Ujutru čaj procediti. Ovu količinu čaja popiti u toku dana u gutljajima bez šećera. Imelu treba uzimati kratko vreme, sa prekidima.   
Što se tiče kapi od Bele Imele sledite uputstvo proizvođača.   
**Napomena:**   
Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije, glavobolju i povišenu temperaturu. Budite oprezni u tom smislu da se prvo posavetujete sa svojim lekarom i da svakako slušate svoje telo.


Bela Imela naslovna

small_Imela_bela_removebg_preview_b6cdadbb4a

DEVERRA-KAPI-BelaImela

BELA IMELA ČUVAR ZDRAVLJA

**Da li olako posežemo za antibioticima**   
Divlji origano ili Vranilova trava (Origanum Minutiflorum, Origanum vulgare) je aromatična i višegodišnja biljka. Zeljasta sa čvrstom stabljikom koje može dostići visinu i do pola metra, pri vrhu je veoma razgranata, zelene ili crvenkaste boje. Listovi su joj ovalni, zašiljeni i po obodu blago nazubljeni, dok su cvetovi purpurno-crveni do ljubičasti.   
Vranilova trava cveta od juna do avgusta, kada se i bere nadzemni deo biljke i suši. Raste na nepristupačnim planinskim terenima južnog Mediterana i južnim delovima Turske.   
Ova vrsta origana iako rođaka začinskog origana (Origanum heracleoticum) bitno je različita od njega pre svega po svom sastavu. Istina je da se i ona može koristiti kao začin međutim njena uloga i značaj su na prvom mestu lekoviti.   
Da bi se dobio 1 litar visokokvalitetnog origanovog ulja potrebno je 453 kg nadzemnog dela biljke.   
Veoma je važno znati da je ulje divljeg origana već vekovima poznato kao najjači prirodni antibiotik i antiseptik. Hipokrat, otac medicine, je koristio origanovo ulje za lečenje digestivnih, respiratornih i infektivnih bolesti.   
Rezultati mnogih naučnih studija pokazali su da je ulje divljeg origana jednako efikasno sredstvo u borbi protiv infekcija, koliko i savremeni antibiotici, u nekim slučajevima čak i jače.   
Srbija je punu deceniju, sve do 2015. godine bila neslavni rekorder po preteranoj upotrebi antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontrolama kod izdavanja lekova, edukacijom lekara, ali podjednako i kampanjom Ministarstva zdravlja o podizanju svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, nepravilna potrošnja antibiotika je umanjena za trećinu dosadašnje upotrebe.   
Analiza Mreže Svetske zdravstvene organizacije za potrošnju antimikrobnih lekova je pokazala da je upotreba antibiotika u Srbiji smanjena za 37,6 odsto u poredjenju s 2015. godinom.   
Prema upozorenju Svetske zdravstvene organizacije, u naredne tri decenije, svake godine bi moglo umirati čak 10 miliona ljudi od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja osoba koje godišnje umru od bolesti raka i čak 10 puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.   
Prednost ulja divljeg origana je što bakterije ne razvijaju otpornost kao u slučajevima klasičnih lijekova na bazi antibiotika, pa se može koristiti bez bojazni da će njegovo lekovito dejstvo oslabiti. Takođe, sjajan je i antioksidans, naučnici su dokazili da je ulje divljeg origana 337 puta jači antioksidans od zelenog čaja, 130 puta od limuna, 30 puta od belog luka.   

**Na koji sve način pomaže ulje divljeg origana**   

Efikasno je kao pomoć u slučajevima infekcije grla i usta, ublažava kašalj i povećava odbrambenu sposobnost organizma. Dokazano je da pomaže i kod zdravstvenih problema kao što su alergije i polenske groznice, upale pluća i sinusa.   
Značajno ublažava zubobolju neutrališući bakterije koje prouzrokuju bol, sprečava povlačenje desni, a afte se pred njim, kolokvijalno rečeno „prosto razbeže“.   
Pomaže kod uboda insekata, opasne lajmske bolesti, problema sa bradavicama, dekubitisa, atrtritisa, reume, osteoporoze, .... Antitoksičan je kod pojave trovanja hranom, sa visokim sadržajem mangana, gvožđa, kalcijuma, vitamina K, vlakana i velikog broja drugih organskih jedinjenja pomaže kod problema sa varenjem, dijarejom i gasovima, smiruje i opušta digestivni trakt, uklanja gliste i metilj u crevima, zatim kod kolitisa, hronove bolesti, sindroma iritabilnog creva, a stimuliše i izlučivanje žuči od strane jetre.   
Najznačajniji aktivni sastojak ulja je karvakrol. Što je sadržaj ove supstance u ulju veći, to je ono moćnije i efikasnije.   
Inače laboratorijskim istraživanjima utvrđeno je da je karvakrol jedan od najjačih antiseptika koji su poznati na svetu.   
Pored karvakrola, etarsko ulje divljeg origana sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva, koja su odavno prepoznata i koriste se. Osim što je delotvorno u suzbijanju čak 25 različitih bakterija i gljivica, odličan je i u prevenciji virusnih oboljenja. Divlji origano se kao pomoćno lekovito sredstvo pokazao izuzetno delotvoran kod infekcija urinarnih organa koje se često vraćaju. Njegovom redovnom upotrebom dolazi do potpunog izlečenja.   
Ulje divljeg origana deluje i kao odličan diuretik, jer eliminiše višak tečnosti iz organizma. Poznat po izraženim antibakterijskim, antivirusnim, germicidnim, antiparazitskim i antioksiditivnim svojstvima, uništava ešerihiju koli, kandidu, streptokoke, enterokoke, salmonelu, stafilokoke…   
U decembru 2016. Journal of Medicinal Food je objavio studiju o značajnom dejstvu ovog ulja protiv 5 tipova štetnih bakterija. Zanimljivo je da je najjače dejstvo ulje divljeg origana imalo protiv Ešerihije koli. Stoga se origanovo ulje prvenstveno koristi za lečenje urinarnih infekcija.   
Imajući u vidu da sadrži mnoštvo minerala, beta-karoten, bakar, niacin, … veoma je važan u snaženju imunuteta, imajte ovo na umu pa reagujte preventivno.   
Oralna upotreba podrazumeva da se 1 do 2 kapi ulja razblaže u kašičici maslinovog, kokosovog ili ulja moringe. Može se nakapati ulje divljeg origana na kocku šećera, rastopiti u ustima i progutati.    Poželjno je popiti čašu vode nakon upotrebe ovog ulja.   

**Napomena:**   
Konzumiranje ulja divljeg origana treba da izbegavaju osobe koje pate od nedostatka gvožđa, jer može dovesti do toga da se ovaj mineral u telu slabije apsorbuje, zatim srčani bolesnici, ali i svi koji imaju povišeni krvni pritisak, trudnice i dojilje, takođe.   
Teoretski origano može smanjiti glukozu u krvi, zato dijabetičari treba da ga izbegavaju.   
Dugotrajna ili prekomerna upotreba ulja od origana oštećuje jetru.       


Origano ulje naslovna

origano-ulje

DIVLJI ORIGANO MOĆNA PRIRODNA ZAMENA ZA ANTIBIOTIKE

**Od istorijskih zanimljivosti do botaničkih odlika**
Virak biljka (lat. Alchemilla vulgaris) ponekad izviruje i pod drugim nazivima kao što su vrkuta, zečija šapa ili gospin plašt. Pretpostavlja se da je ovaj poslednji naziv dobila zbog listova polukružnog oblika koji podsećaju na srednjevekovni ženski plašt. Od tog vremena virak se zapravo koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini.   
Naučno ime roda potiče iz arapskog jezika od reči alkemelych što znači nebeska rosa.   
Kod starih Germana, virak je bio posvećen boginji prirode i plodnosti, Frigi.   
Prema podacima o njegovim lekovitim moćima najčešće je korišćen za zaceljivanje rana, zaustavljanje krvarenja, zarastanja desni posle vađenja zuba, kao i kod lakših dijareja. Tradicionalno se koristi i za ublažavanje tegoba usled proširenih vena i hemoroida.   
Virak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae) koja može dostići visinu i do pola metra pri čemu formira male žbunove.   
Biljka sa snažnim, horizontalnim korenom, prizemni listovi su sakupljeni u rozetu iz koje izrasta uspravno ili poluuspravno dlakavo stablo.   
Izdancii su zeleni i goli, a biljka je karakteristična po zvezdasto naboranim, mekim i maljavim listovima na čijim se rubovima izlučuju sićušne kapljice tečnosti koje se povremeno skupljaju u dnu lista obrazujući jednu krupnu kap. Te dragocene svetlucave kapljice sakupljali su u srednjem veku alhemičari kako bi ih koristili za dobijanje uvek aktuelnog „eliksira večnog života“, u poslednje vreme nešto manje važnog „kamena mudrosti“, pa čak i zlata.   
Cvetovi su žutozeleni, sitni, neupadljivi, bez kruničnih listića.   
Cveta od juna do septembra i raste na pašnjacima, vlažnim livadama, pored potoka naročito u brdsko-planinskim predelima. Kod nas je najviše ima u jugoistočnoj Srbiji, uz napomenu da Virak koji raste u nižim predelima gotovo da nema lekovitih svojstava. Istinski lekoviti Virak raste na najmanje 1700 metara nadmorske visine.   
Inače je rasprostranjen u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, sve do 2000 metara nadmorske visine.   
Kao droga se korisiti nadzemni deo biljke u cvetu (Alchemillae herba). Herba (nadzemni deo) virka oficinalna je po X Francuskoj Farmakopeji, gde se nalazi na A listi (lekovito bilje sa tradicionalnom upotrebom).   

**Lekovita svojstva virka**   
Virak kao aktivne supstance sadrži tanine, katehin, gorke glikozide, saponine, flavonide, salicilnu, palmitinsku i stearinsku kiselinu, eterično ulje i vitamin C.   
Zbog bogatstva taninskim materijama i vitaminom C, Virak je našao široku upotrebu kao odlično sredstvo za zaustavljanje krvarenja ( posle vadjenja zuba, krvarenja iz nosa, posekotina…), jačanje imuniteta, mršavljenje, protiv dijareje, upornog kašlja i upale ždrela. Dokazao je svoju svrhu i u dermatologiji pa se čaj od Virka primenjuje i na zdravu kožu čime ona dobija na mekoći i elastičnosti. Takođe se njime mogu tretirati kožne infekcije, ekcemi i ubodi insekata.    
Zahvaljujući antioksidansima koje sadrži, a koji uklanjaju štetne slobodne radikale, virak se koristi i za ublažavanje bora i drugih znakova starenja na koži.   
Virak je ipak najviše poznat kao pomoć kod ženskih bolesti: premenstrualnih bolova, pojačanog krvarenja tokom ciklusa, kod oslabljenog tonusa materice, u slučaju fibroma i endometrioze, kao i za intimnu negu u slučaju pojačanog vaginalnog sekreta. Odlično je sredstvo za suzbijanje infekcija izazvanih različitim virusima i bakterijama a naročito stafilokokom, bakterijom koja je postala otporna na mnoge antibiotike ali i infekcija izazvanih HPV (humani papiloma virus). U kombinaciji sa drugim biljkama (Hajdučka trava, Žalfija, Petrovac…) delotvoran je i kod ostalih infekcija.   
Virak ima pozitivno dejstvo i na digestivni trakt. Ublažava stomačne tegobe, olakšava varenje, a može pomoći i u poboljšanju apetita.   
Iskustva narodne medicine potvrđena su i naučnim ispitivanjima koja su pokazala njegovo gestrogeno, protivupalno i antiseptično delovanje.   
Mada muškarci redje koriste ovu biljku ona je podesna za upotrebu u slučaju problema sa bruhom.   
Mladi listovi se mogu koristiti za pravljenje čorbi, pirea i variva.   
Virak u prahu se može koristiti i kao začin. Njega možete dodati u bilo koji obrok, odličan je za gubitak masnih naslaga jer reguliše metabolizam i ubrzava proces varenja hrane.   
Najčešće se virak konzumira u vidu čaja. Od ove biljke se, takođe, prave tinkture (kapi), obloge i kupke. U Bio Kutku možete nabaviti i virak u rinfuzi za pripremu čaja, kao i kapi virka od pouzdanih proizvođača.   
Čaj od virka priprema se tako što se jedna kašičica suve biljke prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji 5-7 minuta. Uobičajena dnevna doza je 2-3 šolje.   

**Važno!**   
Čaj od Virka se uglavnom dobro podnosi ali je neophodan oprez kod obolelih sa problemima jetre, bolesnika na terpiji lekovima protiv zgrušavanja krvi, anemičnih osoba jer Virak sprečava apsorpciju gvoždja. Zato preporučujemo da se pre upotrebe Virka konsultujete sa svojim lekarom ili fitoterapeutom.   
Zbog protivrečnih iskustava i mišljenja oko upotrebe čaja od virka tokom trudnoće, naročito u prva tri meseca, ali i tokom dojenja, pre uzimanja ovog čaja konsultujte se sa vašim lekarom.   




Virak naslovna

virak kapi

small_Virak_removebg_preview_89e32b4540

VIRAK ZNA KAKO SA DAMAMA

**Istina o Eritritolu**   
 Eritritol je šećerni alkohol (poliol) koji je odobren za upotrebu kao prehrambeni aditiv u većini zemalja sveta.   
Otkrio ga je britanski hemičar Džon Stenhous 1848.    
Eritritol je iz prirode izolovana zamena za šećer koja je po izgledu i ukusu vrlo slična šećeru, premda je 30% manje sladak od šećera, pa ga je za isti efekat potrebno nešto više dozirati.    
Eritritol ostavlja blag rashlađujući ukus nakon konzumiranja.        
Gotovo je sasvim bez kalorija, tačnije ima zanemarljivu kaloričnu vrednost od 0.2 kilokalorija ( Kcal/g ) po gramu, 95% manje od drugih šećera i kao takav je pogodan za dijete.   
Glikemijski indeks mu je 0, što znači da uopšte ne podiže nivo glukoze u krvi.    
U prirodi se nalazi u biljkama u malim količinama, recimo u grožđu, kruškama, lubenici, nekim sortama gljiva, fermentisanoj hrani kao što je vino, pivo, sir, … . Takođe se nalazi i u ljudskim tkivima i telesnim tečnostima.    
Na industrijskom nivou, on se proizvodi iz glukoze fermentacijom pomoću kvasca, Moniliella pollinis.   
U Japanu se koristi od 90-tih godina za zaslađivanje bombona, čokolada, jogurta, pekmeza i raznih pića.   
Pre svega je prirodni zaslađivač, zatim pojačivač ukusa, nosač, stabilizator, zgušnjivač, sekvestrant ali i sredstvo za zadržavanje vlage.   
Sladi nešto slabije od šećera saharoze.    

**Prednosti i svojstva Eritritola**   

**Eritritol** ne utiče na nivo krvnog šećera i pogodan je za dijabetičare. Treba stalno ponavljati da šećer ima višestruko loše efekte na naše zdravlje. Naučne studije su potvrdile da je šećer kriv za demenciju, probleme sa jetrom ali i za epidemiju gojaznosti. Pored toga, jedna od zabluda da nas šećer čini energičnim, odbačena je sasvim nakon objavljenih rezultata studije na Kembridžu koji nedvosmisleno potvrđuju da nam se od šećera u stvari spava. Naime, šećer zaustavlja aktivnost oreksina - moždanih ćelija koje nas održavaju budnim.                                                                                                                 Šećer takođe podstiče jetru da proizvodi više urinske kiseline što dovodi do visokog krvnog pritiska čime smo na sigurnom putu povećanog rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. Šećer podiže i nivo holesterol. I ono što je možda najopasnije kada govorimo o šećeru je što izaziva ozbiljnu zavisnost. Francuski istraživači su 2007. godine eksperimentišući sa glodarima došli do neverovatnih rezultata da šećer izaziva zavisnost na nivou kokaina.   
Ali ovo nije priča o lošim stranama konzumiranja šečera već o Eritritolu.   
**Eritritol ** je takođe dobra alternativa za šećer jer ne dodaje kalorijsku vrednost hrani. Dok je većina šećernih alkohola nisko kalorična, eritritol ima  kalorija samo u tragovima i ublažava osećaj gladi. Sigurno bitno za sve one koji vode računa o svom i izgledu i zdravlju.      
Eritritol takođe pomaže osobama koji su na anti-kandida načinu ishrane, drugim rečima ne smeju jesti šećer.   
Vrlo je važno spomenuti da usporava karijes, stvaranje zubnog kamenca i nastanak zubnog plaka.   
Termostabilan je, odnosno ne gubi slatkoću ni do 160 stepeni 0C, znači  pogodan je za pripremu raznih poslastica.   
Nema nikakvih laksativnih efekata, što ga čini bitno različitim u odnosu na druge zaslađivače. Glavni razlog za to je da se više od 90% eritritola apsorbuje pre ulaska u debelo crevo. Hrana koja ima velike količine eritritola u sebi ne izaziva nikakve gasove i laksativne sporedne efekte.    
Štiti od infekcije i ne hrani loše bakterije u našem organizmu.   
Ima čak i antioksidativna svojstva.   
Mogu ga bezbedno koristiti odrasli, deca, dijabetičari, trudnice, osobe koje žele smršati i osobe koje su na kandida načinu ishrane.   

“Bio Kutak” je i ovaj put obezbedio za vas **Eritritol** pouzdanog proizvođača po povoljnoj ceni koji možete kupiti u samoj prodavnici ili naručiti on-line u internet shop-u www.biokutak.co.rs  
Hvala što nam verujete.    

**Napomena:**   
U retkim slučajevima može izazvati alergijske reakcije, koje se obično manifestuju osipom na koži.   
Preterane količine mogu dovesti do nadutosti i dijareje, stoga se pridržavajte propisanih doza. Naučnici su dokazali da se oko 20 do 35 g eritritola lako toleriše i da u tom slučaju ne izaziva nikakve gasove ili laksativne efekte.   


Eritritol naslovna

Eritritol

ERITRITOL PRIRODNA ZAMENA ZA ŠEĆER

**Maka nekad i danas**   

Peruanska maka, zlatna maka ili samo maka je poreklom, da pogađate, iz Perua. Zanimljivo da je poznata i pod imenom peruansko čudo, ali i peruanski žen-šen.   
U ćupovima naroda Moče pronađeni su ostaci make stari gotovo 2000 godina što potvrđuje da se koristila u ishrani tadašnjih civilizacija, između ostalog i Inka, najvećeg carstva u pretkolumbovskoj Americi koje su zbrisali španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara u XVI veku, istina i doneli maku na evropski kontinent.   
Smatrala se svetim korenom i prinošena je kao žrtva bogovima.    
Maka (Lepidium Meyenii) je dvogodišnje korenasto povrće iz porodice Brassicaceae kojoj pripadaju i nama daleko poznatije vrste kao što su brokoli, karfiol, kupus i druge.    
Uspeva čak na preko 4.ooo m nadmorske visine što je glavni razlog zašto ovu biljku nije problem organski uzgajati. U prilično surovim klimatskim uslovima prosto se bolesti i štetočine nisu „zapatile“.   
U prirodi, peruanska maka raste u tri oblika, boje i odnosa : Žuta – 60 %, Crvena – 30%, i Crna 10%.   
Dokazano je da se jedino efikasno i potpuno dejstvo peruanske make postiže samo mešavinom sve tri vrste, i to u prethodno navedenom odnosu koji se kao takav javlja i u prirodi.   
Komercijalno se uzgaja isto u ove tri boje zbog značajne razlike u ceni. Naime, crvena i crna maka su znatno skuplje od žute.    
Njena popularnost je gotovo eksplodirala tokom poslednjih decenija. Smatra se jednom od najmoćnijih adaptogenih biljaka.   
To su biljke koje omogućavaju ljudskom organizmu da funkcioniše neprekidno i kvalitetno u dugom vremenskom periodu, predupređujući mnoge bolesti ili problematična zdravstvena stanja.    
Danas je u Skandinavskim zemljama **peruanska maka** dnevna rutina među mnogim ženama, dok se recimo u Norveškoj smatra lekom i izdaje isključivo na recept.   
Nažalost evropsko tržište je u poslednje vreme sve više preplavljeno makom iz Kine, čiji je kvalitet i sastav upitan. Kina 2015. godine preuzima primat u svetskoj proizvodnji i prometu makom i značajno obara cenu ove jedinstvene biljke.   

**Šta zapravo maku čini posebnom**   

Zlatna Maka je najprirodniji i najzdraviji način da pomognete svom telu.   
Važno je istaći da je endokrinolozi širom sveta preporučuju onima koji ne mogu ili ne žele da se podvrgnu hormonskoj terapiji.   
Pored toga što uspostavlja i reguliše hormonsku ravnotežu čitavog organizma, maka kao izvanredni adaptogen štiti nas od sve prisutnijeg stresa, popravlja raspoloženje, jača imunitet, povećava fizičku snagu i izdržljivost.   
Izuzetne karakteristike **peruanska maka** duguje jedinstvenom sastavu koji uključuje posebne alkaloide makaene 1, 2, 3 i 4 i makaide samo njoj svojstvene, zatim fitosterole, flavonide, tanine, amine, amide i druga značajna jedinjenja. Takođe je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, vlaknima, esencijalnim aminokiselinama, vitaminima B1, B2, B12, C i E, kao i kalcijumom, fosforom, magnezijumom, kalijumom, gvožđem i obiljem fitonutritijenata.   
Bez svake sumnje najpoznatiji benefit make je njen veliki potencijal da poveća libido i plodnost, nivo testosterona i estrogena kod oba pola. Moćan je afrodizijak. Iza ovakvih tvrdnji stoje naučni dokazi i sprovedene studije.   
Kod muškaraca vrlo efikasno rešava problem uvećane prostate, koji posle 50-te postaje veoma čest i sa godinama sve ozbiljniji.   
Pokreće energiju, povećava izdržljivost i vraća brzo snagu nakon napornih treninga što je sportistima naročito važno.   
Popravlja raspoloženje i suzbija depresiju i razne oblike anksioznosti, zahvaljujući flavonidima koje sadrži.   
Eliminiše problem loše periferne cirkulacije koja može da se manifestuje glavoboljom, slabom koncentracijom, hladnim ekstremitetima usled nedostatka kiseonika. Peruanska maka uspostavlja brzo i efikasno pravilan rad čitavog našeg krvotoka i vraća funkcije organizma u ravnotežu.   
Pomaže u zaštiti kože od štetnih UV zraka zahvaljujući polifenolima i glukozinolatima. Ne zaboravite, prekomerno izlaganje UV zracima može povećati rizik od raka kože.   
Ublažava simptome menopauze i postmenopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, isprekidani san, nagle promene raspoloženja i dr..   
Maka je veoma bogata kalcijumom, čak više od mleka, stoga jača naše kosti i štiti od osteoporoze.    
Odlična je za memoriju, brže i lakše učenje, ovo posebno važi za crnu maku, čak se preporučuje u terapijama za stanja kao što je Alchajmer.   
Imajući u vidu prethodno navedene koristi od peruanske make, pri čemu nisu nabrojane ni blizu sve, verujem da će vas „zagolicatiˇ“ da proverite u kojoj meri je to tačno, osim ako je već ne koristite.   
Inače, preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5 g). Može se dodavati raznim jelima (ovsene kaše i slatkiši) i napicima (jogurt, smuti itd.).   
“Bio Kutak” je za vas obezbedio sve tri boje **peruanske make**, organski proizvedene od renomiranih proizvođača koje možete kupiti u samoj prodavnici ili naručiti on-line u internet shop-u www.biokutak.co.rs     
Hvala što nam verujete.    

**Važno:      **        
Konzumiranje  u preporučenim dozama ne izaziva baš nikakve nus pojave.   
Ukoliko imate problem sa tiroidnom žlezdom budite oprezni sa korišćenjem make, poželjno je da obavite prvo konsultacije sa vašim lekarom.   
Takođe, zbog interakcije sa drugim lekovima, ukoliko ih jasno koristite, posavetujte se sa vašim lekarom pre nego što počnete sa upotrebom make.   




Maka naslovna

Crvena_peruanska_maka_organic_100g

-crna-maka-removebg-preview

maka

PERUANSKA MAKA  ČUDO SA ANDA  

**Zanimljivosti o biljci**   

Crni biber je višegodišnja drvenasta lijana iz familije Piperaceae.   
Poreklom je iz tropskih područja Južne i Jugoistočne Azije.    
Može da naraste i do 4 metra u visinu ili pak dužinu oslanjajući se na drugo stablo.   
Listovi su srcoliki, a cvetovi veoma sitni formirani u klasaste cvasti.   
Plod je bobica, prečnika oko 5 mm, tamnocrvene boje i sadrži jednu semenku koja se osušena koristi kao začin, intenzivnog je mirisa i ljutog ukusa.   
Crni biber najbolje uspeva na vlažnim, dobro ocednim i plodnim zemljištima.   
U uslovima komercijalne proizvodnje biljka se razmnožava reznicama, uz obavezno đubrenje i orezivanje dva puta godišnje.   
Navodnjavanje je nužno naročito tokom prve tri godine nakon sadnje, četvrte godine biljka počinje da donosi rod i tako narednih sedam.   
Plodovi se beru pre nego što potpuno sazru, jer sazrevanjem gube svoja aromatična svojstva.   
Najpoznatije varijante bibera su crni, beli i zeleni koji se razlikuju u osnovi po vremenu berbe i dužini zrenja.   
Crni biber se dobija od nezrelih i neoljuštenih plodova, koji se kratko kuvaju u vreloj vodi i na taj način čiste i štite od kvarenja. Zatim se suše dok se spoljašnja opna ne smežura i poprimi crnu boju.   
Beli biber dolazi od sasvim zrelih plodova pri čemu se spoljni omotač u potpunosti odstranjuje različitim tehnikama.   
Zeleni biber se dobija kao i crni preradom nezrelih plodova, s tom razlikom da se sveži plodovi konzervišu da bi se zelena boja očuvala.   
	
**Crni biber kroz istoriju**   

Crni biber se koristi još od antičkih vremena, kako u kulinarstvu, tako i u tradicionalnoj medicini. Začin kojim se dominantno trgovalo kroz istoriju, bio je sredstvo plaćanja, međutim nekada i uzrok ratova.   
Poreklo reči čitavog roda bibera potiče iz Tamilskog jezika kojom se oznčava vrsta Piper longum. Reč se selila iz Tamilskog najpre u Grčki, a zatim u Latinski kao piper. Današnji naziv „biber“ u srpskom jeziku je zapravo turcizam (karabiber).   
Čuli ste za izreku „papreno skup“, e pa ona  u stvari dolazi iz holandskog jezika i reči „peperduur“ (skup kao biber) kojom se nedvosmisleno opisuje skupocenost ovog začina.   
Zbog izuzetnog značaja i vrednosti koju je imao u vreme Mletačke republike i Đenove ovaj začin su često nazivali i „crno zlato“.   
Danas je gotovo nemoguće zamisliti kuhinju bez bibera, a kod nas postavljen sto bez ovog začina, naročito kada je domaća supa ili čorba nedeljom na trpezi.   
Najveći svetski proizvođači crnog bibera su Vijetnam i Etiopija, zatim slede Indija, Brazil i Indonezija.   
Crni biber je jedna od najtraženijih sirovina na globalnom tržištu začina  sa učešćem od oko 20% ukupne trgovine začinima.   
Singapur je prestonica svetske trgovine biberom.   

**Sve dobrobiti crnog bibera**   

Glavni sastojak crnog bibera je alkaloid piperin koji povećava apsorpciju selena, vitamina B12, karotena, kurkumina i drugih hranjljivih materija.   
Mnoge laboratorijske studije utvrdile su da je piperin efikasan u borbi protiv upalnih procesa i koristan u ublažavanju bolova uzrokovanih artritisom. Pospešuje cirkulaciju i deluje preventivno na upalu zglobova koja može da nastane zbog lošeg protoka krvi.   
Crni biber će poboljšati probavu i olakšati varenje hrane kroz povećanu produkciju i lučenje hlorovodične kiseline u želucu. Crni biber osim toga jača digestivni trakt, čime se skraćuje vreme potrebno za tranzit hrane.   
Piperin u crnom biberu takođe poboljšava metabolizam i podstiče razgradnju masnih ćelija, pa sagorevanje kalorija ide brže.   
Uzevši u obzir da je diuretik i diaforetik, biber stimuliše izbacivanje toksina iz organizma.   
Mnoge laboratorijske studije dokazale su pozitivne efekte piperina na funkcionisanje mozga, jačanje memorije, kao i sprečavanje simptoma Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.    
Crni biber podstiče lučenje serotonina i time popravlja raspoloženje, ali i  povećava nivo beta-endorfina u mozgu, koji deluju kao prirodni antidepresivi.   
Antioksidativna svojstva crnog bibera mogu pomoći u tretmanu dijabetesa i stabilizacije nivoa šećera u krvi.   
Naučno je dokazano da crni biber ima antikancerogena svojstva. Sadrži aktivna jedinjenja koja usporavaju razmnožavanje kancerogenih ćelija i dovode do njihove smrti.    
Imajući u vidu njegova antimikrobna svojstva, biber se nalazi u mnogim  lekovima protiv kašlja i prehlada. Piperin u crnom biberu takođe može onemogućiti razvoj bakterija koje uzrokuju respiratorne infekcije.   
Crni biber sadrži i značajne količine vitamina K, gvožđa i mangana.   
Korisno je znati da mleveni biber usled isparavanja brzo gubi svoja aromatična svojstva, stoga je preporučljivo držati ga u dobro zatvorenim kutijama ili teglicama na tamnom mestu.   
Optimalno je da ga kupujete u zrnu i neposredno pre konzumacije sameljete potrebnu količinu, jasno ukoliko imate mlin za ovu namenu.   

U prodavnici “Bio Kutak” trenutno možete kupiti crni biber u zrnu, kao i mleveni po fantastično povoljnoj ceni ili naručiti on-line u internet prodavnici www.biokutak.co.rs  
Hvala što nam verujete.    

**Važno:         **       
Crni biber može da izazove alergijsku reakciju, tako da oni koji “nisu u ljubavi” sa ovim začinom neka hranu začine, da ne kažem “zaljute”, nekim drugim sastojcima.   


Biber I

small_MLEVENI_BIBER_CRNI_cc99f795f6

BIBER_CRNI_U_ZRNU_c597fe191f

CRNI BIBER LEKOVITI ZAČIN 

Blog - BUDITE PAMETNI, HRANITE SE ZDRAVO