20200623_153138_burned

**Maka nekad i danas**   

Peruanska maka, zlatna maka ili samo maka je poreklom, da pogađate, iz Perua. Zanimljivo da je poznata i pod imenom peruansko čudo, ali i peruanski žen-šen.   
U ćupovima naroda Moče pronađeni su ostaci make stari gotovo 2000 godina što potvrđuje da se koristila u ishrani tadašnjih civilizacija, između ostalog i Inka, najvećeg carstva u pretkolumbovskoj Americi koje su zbrisali španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara u XVI veku, istina i doneli maku na evropski kontinent.   
Smatrala se svetim korenom i prinošena je kao žrtva bogovima.    
Maka (Lepidium Meyenii) je dvogodišnje korenasto povrće iz porodice Brassicaceae kojoj pripadaju i nama daleko poznatije vrste kao što su brokoli, karfiol, kupus i druge.    
Uspeva čak na preko 4.ooo m nadmorske visine što je glavni razlog zašto ovu biljku nije problem organski uzgajati. U prilično surovim klimatskim uslovima prosto se bolesti i štetočine nisu „zapatile“.   
U prirodi, peruanska maka raste u tri oblika, boje i odnosa : Žuta – 60 %, Crvena – 30%, i Crna 10%.   
Dokazano je da se jedino efikasno i potpuno dejstvo peruanske make postiže samo mešavinom sve tri vrste, i to u prethodno navedenom odnosu koji se kao takav javlja i u prirodi.   
Komercijalno se uzgaja isto u ove tri boje zbog značajne razlike u ceni. Naime, crvena i crna maka su znatno skuplje od žute.    
Njena popularnost je gotovo eksplodirala tokom poslednjih decenija. Smatra se jednom od najmoćnijih adaptogenih biljaka.   
To su biljke koje omogućavaju ljudskom organizmu da funkcioniše neprekidno i kvalitetno u dugom vremenskom periodu, predupređujući mnoge bolesti ili problematična zdravstvena stanja.    
Danas je u Skandinavskim zemljama **peruanska maka** dnevna rutina među mnogim ženama, dok se recimo u Norveškoj smatra lekom i izdaje isključivo na recept.   
Nažalost evropsko tržište je u poslednje vreme sve više preplavljeno makom iz Kine, čiji je kvalitet i sastav upitan. Kina 2015. godine preuzima primat u svetskoj proizvodnji i prometu makom i značajno obara cenu ove jedinstvene biljke.   

**Šta zapravo maku čini posebnom**   

Zlatna Maka je najprirodniji i najzdraviji način da pomognete svom telu.   
Važno je istaći da je endokrinolozi širom sveta preporučuju onima koji ne mogu ili ne žele da se podvrgnu hormonskoj terapiji.   
Pored toga što uspostavlja i reguliše hormonsku ravnotežu čitavog organizma, maka kao izvanredni adaptogen štiti nas od sve prisutnijeg stresa, popravlja raspoloženje, jača imunitet, povećava fizičku snagu i izdržljivost.   
Izuzetne karakteristike **peruanska maka** duguje jedinstvenom sastavu koji uključuje posebne alkaloide makaene 1, 2, 3 i 4 i makaide samo njoj svojstvene, zatim fitosterole, flavonide, tanine, amine, amide i druga značajna jedinjenja. Takođe je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, vlaknima, esencijalnim aminokiselinama, vitaminima B1, B2, B12, C i E, kao i kalcijumom, fosforom, magnezijumom, kalijumom, gvožđem i obiljem fitonutritijenata.   
Bez svake sumnje najpoznatiji benefit make je njen veliki potencijal da poveća libido i plodnost, nivo testosterona i estrogena kod oba pola. Moćan je afrodizijak. Iza ovakvih tvrdnji stoje naučni dokazi i sprovedene studije.   
Kod muškaraca vrlo efikasno rešava problem uvećane prostate, koji posle 50-te postaje veoma čest i sa godinama sve ozbiljniji.   
Pokreće energiju, povećava izdržljivost i vraća brzo snagu nakon napornih treninga što je sportistima naročito važno.   
Popravlja raspoloženje i suzbija depresiju i razne oblike anksioznosti, zahvaljujući flavonidima koje sadrži.   
Eliminiše problem loše periferne cirkulacije koja može da se manifestuje glavoboljom, slabom koncentracijom, hladnim ekstremitetima usled nedostatka kiseonika. Peruanska maka uspostavlja brzo i efikasno pravilan rad čitavog našeg krvotoka i vraća funkcije organizma u ravnotežu.   
Pomaže u zaštiti kože od štetnih UV zraka zahvaljujući polifenolima i glukozinolatima. Ne zaboravite, prekomerno izlaganje UV zracima može povećati rizik od raka kože.   
Ublažava simptome menopauze i postmenopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, isprekidani san, nagle promene raspoloženja i dr..   
Maka je veoma bogata kalcijumom, čak više od mleka, stoga jača naše kosti i štiti od osteoporoze.    
Odlična je za memoriju, brže i lakše učenje, ovo posebno važi za crnu maku, čak se preporučuje u terapijama za stanja kao što je Alchajmer.   
Imajući u vidu prethodno navedene koristi od peruanske make, pri čemu nisu nabrojane ni blizu sve, verujem da će vas „zagolicatiˇ“ da proverite u kojoj meri je to tačno, osim ako je već ne koristite.   
Inače, preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5 g). Može se dodavati raznim jelima (ovsene kaše i slatkiši) i napicima (jogurt, smuti itd.).   
“Bio Kutak” je za vas obezbedio sve tri boje **peruanske make**, organski proizvedene od renomiranih proizvođača koje možete kupiti u samoj prodavnici ili naručiti on-line u internet shop-u www.biokutak.co.rs     
Hvala što nam verujete.    

**Važno:      **        
Konzumiranje  u preporučenim dozama ne izaziva baš nikakve nus pojave.   
Ukoliko imate problem sa tiroidnom žlezdom budite oprezni sa korišćenjem make, poželjno je da obavite prvo konsultacije sa vašim lekarom.   
Takođe, zbog interakcije sa drugim lekovima, ukoliko ih jasno koristite, posavetujte se sa vašim lekarom pre nego što počnete sa upotrebom make.   




Maka naslovna

Crvena_peruanska_maka_organic_100g

-crna-maka-removebg-preview

maka

PERUANSKA MAKA  ČUDO SA ANDA  

**Zanimljivosti o biljci**   

Crni biber je višegodišnja drvenasta lijana iz familije Piperaceae.   
Poreklom je iz tropskih područja Južne i Jugoistočne Azije.    
Može da naraste i do 4 metra u visinu ili pak dužinu oslanjajući se na drugo stablo.   
Listovi su srcoliki, a cvetovi veoma sitni formirani u klasaste cvasti.   
Plod je bobica, prečnika oko 5 mm, tamnocrvene boje i sadrži jednu semenku koja se osušena koristi kao začin, intenzivnog je mirisa i ljutog ukusa.   
Crni biber najbolje uspeva na vlažnim, dobro ocednim i plodnim zemljištima.   
U uslovima komercijalne proizvodnje biljka se razmnožava reznicama, uz obavezno đubrenje i orezivanje dva puta godišnje.   
Navodnjavanje je nužno naročito tokom prve tri godine nakon sadnje, četvrte godine biljka počinje da donosi rod i tako narednih sedam.   
Plodovi se beru pre nego što potpuno sazru, jer sazrevanjem gube svoja aromatična svojstva.   
Najpoznatije varijante bibera su crni, beli i zeleni koji se razlikuju u osnovi po vremenu berbe i dužini zrenja.   
Crni biber se dobija od nezrelih i neoljuštenih plodova, koji se kratko kuvaju u vreloj vodi i na taj način čiste i štite od kvarenja. Zatim se suše dok se spoljašnja opna ne smežura i poprimi crnu boju.   
Beli biber dolazi od sasvim zrelih plodova pri čemu se spoljni omotač u potpunosti odstranjuje različitim tehnikama.   
Zeleni biber se dobija kao i crni preradom nezrelih plodova, s tom razlikom da se sveži plodovi konzervišu da bi se zelena boja očuvala.   
	
**Crni biber kroz istoriju**   

Crni biber se koristi još od antičkih vremena, kako u kulinarstvu, tako i u tradicionalnoj medicini. Začin kojim se dominantno trgovalo kroz istoriju, bio je sredstvo plaćanja, međutim nekada i uzrok ratova.   
Poreklo reči čitavog roda bibera potiče iz Tamilskog jezika kojom se oznčava vrsta Piper longum. Reč se selila iz Tamilskog najpre u Grčki, a zatim u Latinski kao piper. Današnji naziv „biber“ u srpskom jeziku je zapravo turcizam (karabiber).   
Čuli ste za izreku „papreno skup“, e pa ona  u stvari dolazi iz holandskog jezika i reči „peperduur“ (skup kao biber) kojom se nedvosmisleno opisuje skupocenost ovog začina.   
Zbog izuzetnog značaja i vrednosti koju je imao u vreme Mletačke republike i Đenove ovaj začin su često nazivali i „crno zlato“.   
Danas je gotovo nemoguće zamisliti kuhinju bez bibera, a kod nas postavljen sto bez ovog začina, naročito kada je domaća supa ili čorba nedeljom na trpezi.   
Najveći svetski proizvođači crnog bibera su Vijetnam i Etiopija, zatim slede Indija, Brazil i Indonezija.   
Crni biber je jedna od najtraženijih sirovina na globalnom tržištu začina  sa učešćem od oko 20% ukupne trgovine začinima.   
Singapur je prestonica svetske trgovine biberom.   

**Sve dobrobiti crnog bibera**   

Glavni sastojak crnog bibera je alkaloid piperin koji povećava apsorpciju selena, vitamina B12, karotena, kurkumina i drugih hranjljivih materija.   
Mnoge laboratorijske studije utvrdile su da je piperin efikasan u borbi protiv upalnih procesa i koristan u ublažavanju bolova uzrokovanih artritisom. Pospešuje cirkulaciju i deluje preventivno na upalu zglobova koja može da nastane zbog lošeg protoka krvi.   
Crni biber će poboljšati probavu i olakšati varenje hrane kroz povećanu produkciju i lučenje hlorovodične kiseline u želucu. Crni biber osim toga jača digestivni trakt, čime se skraćuje vreme potrebno za tranzit hrane.   
Piperin u crnom biberu takođe poboljšava metabolizam i podstiče razgradnju masnih ćelija, pa sagorevanje kalorija ide brže.   
Uzevši u obzir da je diuretik i diaforetik, biber stimuliše izbacivanje toksina iz organizma.   
Mnoge laboratorijske studije dokazale su pozitivne efekte piperina na funkcionisanje mozga, jačanje memorije, kao i sprečavanje simptoma Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.    
Crni biber podstiče lučenje serotonina i time popravlja raspoloženje, ali i  povećava nivo beta-endorfina u mozgu, koji deluju kao prirodni antidepresivi.   
Antioksidativna svojstva crnog bibera mogu pomoći u tretmanu dijabetesa i stabilizacije nivoa šećera u krvi.   
Naučno je dokazano da crni biber ima antikancerogena svojstva. Sadrži aktivna jedinjenja koja usporavaju razmnožavanje kancerogenih ćelija i dovode do njihove smrti.    
Imajući u vidu njegova antimikrobna svojstva, biber se nalazi u mnogim  lekovima protiv kašlja i prehlada. Piperin u crnom biberu takođe može onemogućiti razvoj bakterija koje uzrokuju respiratorne infekcije.   
Crni biber sadrži i značajne količine vitamina K, gvožđa i mangana.   
Korisno je znati da mleveni biber usled isparavanja brzo gubi svoja aromatična svojstva, stoga je preporučljivo držati ga u dobro zatvorenim kutijama ili teglicama na tamnom mestu.   
Optimalno je da ga kupujete u zrnu i neposredno pre konzumacije sameljete potrebnu količinu, jasno ukoliko imate mlin za ovu namenu.   

U prodavnici “Bio Kutak” trenutno možete kupiti crni biber u zrnu, kao i mleveni po fantastično povoljnoj ceni ili naručiti on-line u internet prodavnici www.biokutak.co.rs  
Hvala što nam verujete.    

**Važno:         **       
Crni biber može da izazove alergijsku reakciju, tako da oni koji “nisu u ljubavi” sa ovim začinom neka hranu začine, da ne kažem “zaljute”, nekim drugim sastojcima.   


Biber I

small_MLEVENI_BIBER_CRNI_cc99f795f6

BIBER_CRNI_U_ZRNU_c597fe191f

CRNI BIBER LEKOVITI ZAČIN 

**O gajenju i samoj biljci**   

Valeriana officinalis je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Valerianaceae. Naziv roda je izveden iz latinskog glagola valere, što znači „biti snažan, zdrav“. Za istu biljku se pored valerijane često koriste nazivi odoljen i macina trava. Narodno ime „macina trava“ je dobila zato što miris listova i korena valerijane izuzetno snažno privlači mačke.   
Biljka je visine 25 -100 cm. Rizom je kratak, valjkast, sa mnogobrojnim adventivnim korenima karakterističnog i vrlo neprijatnog mirisa.  Stabljika je uspravna, rebrasta, u gornjem delu sa više listova.             Listovi su naspramno raspoređeni, sjajni, goli, crvenkasti, neparno perasto složeni. Listići su lancetasti, šiljati sa nazubljenim obodom. Cvetovi su sitni, sakupljeni u dihazijalne cvasti štitolikog izgleda, krunica je levkasta, od crvene do bele boje.                                                              
Orašice su sitne, malo spljoštene, pri vrhu sa perastim dodatkom.        
Cveta u maju.    
U Srbiji valerijana raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama, pored reka i potoka, generalno na mestima sa više vlage. Uspeva na nadmorskoj visini i do 2000 metara.    Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Valerijana preferira rastresita, vlažna i plodna zemljišta.    Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prelazi se na plantažno gajenje, kod nas najviše u Banatu i centralnoj Srbiji.    
Iako po svojoj prirodi višegodišnja biljka valerijana se isključivo gaji kao jednogodišnja (osim za seme). Najuspešnije se uzgaja u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ali je navodnjavanje gotovo nužno obezbediti radi sigurne i uspešne proizvodnje. Zemljištu je inače potrebno dodavati stajsko i mineralno đubrivo. Seje se u kasnu jesen ili rano proleće, dok se koren vadi i suši (na t do 40̊ ) od septembra do novembra.   

**Pouzdan način da se saberete i umirite bez sedativa**   

Da li ste znali da između 20 i 25 odsto populacije Srbije povremeno ili svakodnevno uzima neki od lekova na bazi benzodiazepina, odnosno sedativa, prema podacima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.  Poređenja radi, u zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod 10 odsto.      
Na lekove za smirenje građani Srbije su u 2018. godini potrošili skoro 18 miliona evra, podatak je Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u istom periodu zabeležio da je izdato gotovo 5,5 miliona kutija lekova iz te grupe.   
Da li baš mora ovako i ima li alternative?   
Ovo pitanje je pre svega upućeno onima koji sedative koriste “na svoju ruku”.   
Još tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok".   
Primena valerijane je našla široku upotrebu u narodnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu.   
Ova neobično dragocena biljka sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno snažno sedativno dejstvo.   
Takođe osim sedativnog valerijana deluje i kao lek protiv anksioznosti i sličnih poremećaja.    
Valerijana povoljno utiče u lečenju srčane aritmije, pokazala su laboratorijska istraživanja na životinjama.   
Dokazano ublažava bolne menstruacije.    
Zanimljivo je da pomaže kod odvikavanja od pušenja.    
Postoje mišljenja da je efikasna i u lečenju nedostatka pažnje kod hiperaktivne dece.   
Ne sme se zaboraviti da je valerijana i spazmolitik, odnosno pospešuje kontrakcije glatkih mišića u gastrointestinalnom traktu i sprečava spazme želuca, creva i mokraćne bešike.   
Ukoliko ste naglo prestali sa konzumacijom lekova tipa valijum, bensedin itsl. valerijana će ublažiti simptome apstinencijalne krize.   

Sve su ovo dovoljni razlozi ukoliko imate neki od gore opisanih problema da potražite pomoć korena valerijane u rinfuzi ili ako ste na kraju dana baš načisto smoreni i bez snage da pripremite čaj, tu su kapi valerijane, jednako efikasne.   
Proverite i naručite u internet prodavnici “Bio Kutka” ili svratite do nas u Subotici.    
Hvala što nam verujete.    

**Važno:          **      
Prilikom pravilnog doziranja valerijane (dva do tri čaja dnevno ili do tri puta dnevno po 60 kapi pre jela uz malo vode ili mleka) nisu utvrđena neželjena dejstva niti izazivanje zavisnosti.                                                                                                           
Ipak, ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, deci mlađoj od dve godine, kao ni vozačima.   
U kombinaciji sa alkoholom pojačava se dejstvo valerijane što apsolutno nije dobro.   
Takođe ne treba preterivati sa korišćenjem ove biljke u pogledu preporučenih količina.   


Valeriana VI

Valerijana_koren_removebg

valerijana_kapi_75f4ae28c0

VALERIJANA NAJBOLJE IZ PRIRODE ZA MIRAN SAN

**Istorijske i druge zanimljivosti **   

Šipak  ili šipurak, a može i divlja ruža, pasja ruža i još pregršt drugih naziva za istu biljku lat. Rosa canina iz porodice ruža (Rosaceae).   
Nije zapravo toliko važno kako ćete je zvati već je mnogo bitnije da se podsetite zašto je ova biljka lekovita i zbog čega je dobro piti čaj od iste.   
Inače ime pasja ruža potiče iz stare Grčke kada se verovalo da njen koren leči od ujeda besnog psa. Ovo je kasnije potvrdio i čuveni rimski prirodnjak Plinije.   
Iz istorijskih podataka nalazimo da se koristio kao pekmez još u kamenom dobu.   
Poreklo vodi sa tri kontinenta, Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike.   
Raste najčešće je u listopadnim i četinarskim šumama, na livadama i pašnjacima, šumskim proplancima.   
Šipak se osim za čaj, koristi se i za pravljenje marmelade i džema, u nekima zemljama se od šipka prave kompoti, sirupi i lekovito vino koje se smatra pravom „vitaminskom bombom“.   
Takođe se plodovi upotrebljavaju u pravljenju pita, paprikaša, supa, dok se cvetovi mogu koristiti u salatama ili se stavljaju u med i konjak.   
Ono što se ređe pominje je da su i listovi bogati vitaminom C, pa se mladi beru, suše i od njih pravi čaj.   
Ne znam da li ste znali da je cvet šipka jedan od nacionalnih simbola Rumunije.   
Zanimljivo da se ova biljka pominje u komediji „San letnje noći“ velikog Vilijema Šekspira.   
Vas nešto starije ne moram da podsećam da je nekad postojalo i veoma se pilo gazirano bezalkoholno piće nastalo na prostorima bivše Jugoslavije, naš skroman odgovor na Coca-Colu, da pogodili ste, radi se o čuvenoj slovenačkoj Kokti, u čiji sastav je ulazio i šipak i davao posebnu dimenziju ukusa ovom interesantnom piću. Istina postoji i danas piće pod nazivom Kokta lajt, nešto drugačijeg ukusa.   

**Kad kažemo šipak prvo pomislimo na vitamin C**   

Sadržaj vitamina C je čak 1700 – 2000 mg za 100 g i ono što je važno da se tokom kuvanja ne razgrađuje. Činjenica je da šipak stajanjem gubi vitamin C pa ne treba čekati u beskraj kako bi se potrošio.
Od minerala pre svega je bogat gvožđem i kalijumom, zatim fosforom, natrijumom, sumporom i magnezijumom.    
Plodovi šipka sadrže visok nivo antioksidanasa, pretežno polifenola i askorbinske kiseline, kao i karotenoida i vitamina E. Drugim rečima pomažu u zaštiti naših ćelija od slobodnih radikala.   
Medicinska interesovanja su u stalnom porastu kao posledica ohrabrujućih rezultata brojnih istraživanja na temu korišćenja ploda šipka u terapiji lečenja širokog spektra bolesti.    
Vitamini, minerali, prirodne kiseline i oligolelmenti u šipku savršeno su izbalanirani pa se ova izuzetna biljka koristi za lečenje sledećih oboljenja:   
•	Zbog visokog sadržaja vitamina C odličan je za imunitet i efikasan u borbi protiv gripa, prehlada i drugih infekcija. U te svrhe se najčešće koristi čaj od šipurka.   
•	Kao izdašni rudnik antioksidanasa, pre svega vitamina C uspešan je u prevenciji srčanih oboljenja, smanjujući nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Ublažava zapaljenje arterija i krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju što na koncu dovodi do regulisanja krvnog pritiska.   
•	Inače vitamin C stimuliše stvaranje kolagena koji je ključni protein u obezbeđivanju elastičnosti kože i zaštiti od štetnog uticaja sunčevih zraka. Značajne količine karotenoida – astaksantina pomažu takođe da vaša koža izgleda mlađe i lepše. Ne sme se zaboraviti ni vitamin E kojim je ulje šipka isto bogato što je sve zajedno dovelo do ozbiljne primene u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji za pravljenje krema za lice, i drugih preparata za negu kože i kose.   
•	Izuzetan je digestiv, prijatelj stomaka, opušta stomačne mišiće i sprečava grčeve i nadutost. Zahvaljujući svojim enzimima poboljšava varenje hrane, dok triterpenske kiseline učestvuju u odbrani od patogena koji izazivaju dijareju i nervozu stomaka.   
•	Poseduje snažna anti-upalna svojstva, zahvaljujući iznad svega polifenolima i galaktolipidima kao i veliki potencijal u smanjivanju reumatskih bolova. Artritis fondacija smatra da svakodnevno konzumiranje šipka može smanjiti upalne procese koji nastaju kao posledica artritisa i ublažiti bolove za trećinu.   
•	Kao diuretik se koristi za izbacivanje viška vode iz organizma, ubrzava skidanje kilograma i masnih naslaga sa stomaka.   
•	Zbog velike količine gvožđa pomaže kod anemije – malokrvnosti.   
Bez dileme sa šipkom ste na dobitku, uživajte češće u čaju ove moćne biljke tokom dolazećih zimskih meseci.   
U Bio Kutku ćete naći šipak u rinfuzi, ovogodišnji rod odličnog kvaliteta.   
Proverite i naručite u internet prodavnici ili svratite do nas u Subotici.    
Hvala što nam verujete.    

**Važno:**                                                                                                                        
Kako nema dovoljno pouzdanih podataka u pogledu bezbednog korišćenja od strane trudnica i dojilja svakako se preporučuje konsultacija sa lekarom. Oni koji su alergični ili preosetljivi na šipak već znaju šta ima valja činiti.   

**Obaveštenje!**   
 I da ne zaboravim, narednih nekoliko nedelja izostaće postovi na sajtu www.biokutak.co.rs da malo odmorite od mene tokom predstojećih praznika.   
Želimo Vam srećan Božić i jednu bolju i lepšu godinu od ove koja nas je verujem sve neprijatno iznenadila.   
Bože zdravlja čitamo se ponovo u januaru 2021. godine.   
Vaš “Bio Kutak”   


Sipak I

Sipak plod

ŠIPAK A DAJE TAKO PUNO

**Lider među supernamirnicama **

Spirulina je sićušna, vlaknasta plavo-zelena slatkovodna alga u obliku spirale. Autotrofni fotosintetski organizam koji sam stvara hranu iz neorganskih materija uz pomoć sunčeve svetlosti.
Kažu da je stara više od 3 milijardi godina i da su je konzumirali još stari Asteci praveći od nje sušene kolačiće.   
Najpopularnije vrste spiruline su spirulina maxima (rasprostranjena u Kaliforniji i Meksiku) i spirulina platensis (prisutna pretežno u Africi, Aziji i Južnoj Americi).   
Pre svega od nje se prave dijetetski suplementi, ali se koristi i u sirovom stanju.    
Spirulina se osim toga upotrebljava kao dodatak u ishrani životinja, goveda, konja, ovaca, živine i zečeva, dok se u akvarijumima koristi za ishranu riba, rakova, mekušaca, kornjača i dr..   
Za spirulinu se može reći ne samo da je uvrštena u superhranu, već da je jedna od “perjanica” ove izuzetne grupe namirnica.   
Nije loše da se podsetimo, radi se o hrani koja je naročito bogata sastojcima poput esencijalnih masnih kiselina, minerala, vitamina, antioksidanasa, pri čemu kao organski produkt ne sadrži nikakve toksine, hormone, aditive, pesticide, hemikalije itsl..   
Superhrana se pokazala izuzetnom u prevenciji razvoja mnogih bolesti i sa razlogom se smatra i hranom i lekom.   
Proizvodnja spiruline na farmama algi je u neprekidnom porastu, jer se potražnja za ovom neverovatno hranljivom i lekovitom algom povećava  ubrzano gotovo u čitavom svetu.   
Nakon branja, spirulina se pretvara u gustu pastu, koja se zatim suši i pretvara u prah, tablete, kapsule i pahuljice.    

**Gde leži snaga Spiruline**   

Spirulina sadrži više od 4.000 hranljivih sastojaka od kojih je većina veoma važna za čovekov organizam.   
Kasnih osamdesetih prošlog veka NASA i Evropska Agencija za Svemir predložili su korišćenje spiruline kao jedne od osnovnih namirnica tokom dugih svemirskih misija.   
Sadrži više od 60 posto belančevina, značajno više od mesa i jaja. Sastav proteina je takav da se nema šta prigovoriti, prisutne su sve esencijalne i ne-esencijalne aminokiseline.   
Vegetarijanci i vegani je rado koriste u svojoj ishrani.   
Spirulina je bogata mnogim vitaminima i to u savršenom balansu.    
U velikim količinama sadrži beta karoten (vitamin A) – snažan antioksidans koga ima 35 puta više nego u šargarepi. Sadrži skoro sve vitamine B grupe, uključujući vitamin B-1 (tiamin), B-2 (riboflavin), B-3 (niacin), B-5 (pantotenska kiselina), B-6 (piridoksin) , B-7 (biotin), B-9 (folna kiselina), kao i vitamine C i K. I nije istina da sadrži vitamin B-12, što ćete nažalost često pročitati, već pseudovitamin B-12 koji je potpuno beskoristan.   
Od minerala posebno je bogata gvožđem – sadrži ga čak 20 puta više nego spanać, zatim kalcijumom kojeg ima trostruko više u odnosu na mleko, a tu su još cink, selen, magnezijum i fosfor.   
Bogata je i horofilom, koji doprinosi boljoj krvnoj slici, uravnotežuje pH organizma i potpomaže izbacivanju toksina iz tela.   

**7 ključnih zdravstvenih koristi spiruline**   

**1.	Smanjuje rizik od raka i usporava starenje**   
Sadrži značajne količine beta karotena koji se pokazao kao vrlo efikasan u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju stanice, ubrzavaju starenje i povećavaju rizik od raka.   
Osim beta karotena spirulina sadrži i zeaksantin - moćan antioksidans koji ima 8 puta jače djelovanje od beta karotena. Zeaksantin  pozitivno utiče na nervni sistem, mozak i oči.   

**2.	Snižava nivo lošeg holesterola (LDL) i triglicerida**    
Takođe povećava nivo dobrog holesterola i na taj način štiti naš kardiovaskularni sistem.   
Kao što znate bolesti srca su vodeći uzročnik smrti ne samo kod nas već u celom svetu.   

**3.	Pomaže u kontroli šećera u krvi**   
Postoje izvesna istraživanja, istina skromna koja su pokazala da spirulina može da pomogne u snižavanju nivoa šećera u krvi kod osoba obolelih od dijabetesa tip 2.    
Pazi na pankreas i stanice koje proizvode insulin, čime uravnotežuje šećer u krvi te pomaže u prevenciji dijabetesa.   

**4.	Smanjuje povišen krvni pritisak**    
Zapostavljanje ovog problema vodi vas pravo u zonu opasnog rizika od srčanog i moždanog udara. Već sa dozama 4-5 g dnevno spiruline u prahu povećavate produkciju azotnog oksida koji opušta i proširuje krvne sudove.     

**5.	Pomaže kod alergija i upala**   
Blokira proizvodnju interleukina 4, koji učestvuje u izazivanju alergijskih reakcija.   
Istraživanja su potvrdila visoku efikasnost spiruline u suzbijanju upala u organizmu, što je ključno za prevenciju i lečenje artritisa kao i mnogih drugih upalnih procesa i oboljenja.   

**6.	Daje snagu, povećava izdržljivost, ali i „skida” kilograme**   
Sportisti ističu da im obezbeđuje dovoljne količine gvožđa i proteina, kao i potrebnu energiju tokom fizičkih napora.   
Spirulina smanjuje apetit i ubrzava metabolizam, zbog čega je idealna namirnica za mršavljenje.   

**7.	Čisti organizam od toksina i teških metala**   
Spirulina je vrlo efikasna i protiv trovanja teškim metalima.    
Vezuje za sebe teške metale, a zatim ih izbacuje iz organizma.   
Pomaže kod pročišćavanja organizma usled dugotrajne upotrebe alkohola, duvana i lekova.    
Zbog svojih detoksikacijskih svojstava korišćena je u Sovjetskom Savezu nakon nuklearne katastrofe u Černobilu.   

U Bio Kutku Vas čeka **Spirulina u prahu**, organska, 100% prirodna po super sniženoj ceni.   
Proverite u našoj internet prodavnici ili svratite do nas u Subotici.   
Hvala što nam verujete.   

**Upotreba**: Spirulinu u prahu razmutiti u vodi, soku, čaju ili dodati u frape. Korišćenje početi sa malim dozama (1 g) i postepeno povećavati količinu do 10 g dnevno (1 supena kašika = oko 7 g).   

**Važno:**   
Spirulinu mogu koristiti bezbedno trudnice, dojilje i deca, što kada su u pitanju ove osetljive grupe često nije slučaj sa drugim suplementima ili namirnicama.   
Ipak zbog visokog sadržaja joda ne preporučuje se alergičnim i osetljivim osobama na ovaj mikroelement. Ukoliko imate druge zdravstvene probleme nemojte preskakati konsultaciju sa svojim lekarom kada je u pitanju konzumacija ovog suplementa, tim pre što je moguća neželjena interakcija sa određenim lekovima.    


Spirulina IV

SPIRULINA_U_PRAHU

SPIRULINA ČUDOTVORNA ALGA

**Jeste li već znali da ...**

Ako niste znali Menta je ime nimfe koja je svojom nestvarnom lepotom očarala boga podzemlja Plutona. Kako se Pluton nije mogao izboriti sa sopstvenom ljubomorom i sebičnošću, malo i zbog straha od žene Persefone, začarao je Mentu tako da je svi osim njega vide kao biljku koja raste pored obala reka, jezera i drugih mesta za koja se verovalo da vode u podzemni svet.    
Etarsko ulje nane kao lekovito sredstvo koristilo se još u Japanu 984. godine pre nove ere, a u starom Egiptu 410. godine pre nove ere.   
Prvi u Evropi počeli su da je koriste u Engleskoj krajem XVII veka.   
Nana (Mentha piperita L.) pripada familiji Lamiaceae, rodu Mentha.   
Pitomu nanu je prvi opisao Karl Line, 1753 godine od uzoraka sakupljenih u Engleskoj.   
Pitoma nana je zapravo hibrid, nastao veštačkim putem radi gajenja u ekonomske svrhe.   
Budući da je hibrid, biljka ne proizvodi seme, odnosno razmnožava se vegetativno.    
Nana je višegodišnja zeljasta biljka sa snažno razvijenim rizomom kojim se intenzivno širi.   
Stabljika je uspravna, razgranata, visine do skoro 1 m.   
Listovi su na dugačkim drškama, dok su liske jajaste do lancetaste i obrasle žlezdastim dlakama na naličju.    
Cvetovi na vrhovima grana i stabljika sakupljeni su u dihazijalne cvasti, krunica je svetloljubičaste do ružičaste boje.    
Pitoma nana najbolje uspeva na vlažnim i osunčanim staništima.    
Kosi se po lepom vremenu od sredine pa do kraja leta, najčešće u dva navrata, kada cvetovi počnu da se otvaraju i kada su suvi.    
U plantažnoj proizvodnji nakon košenja nadzemni deo nane se ostavlja na njivi da provene.    
Suši se uglavnom veštački u različitim tipovima sušara, vlaga se svodi na 10-12%. Sušenje je zapravo vrlo delikatan proces tokom kojeg je važno da se sačuvaju etarska ulja u biljci i da listovi ne promene boju.    
Nakon toga sledi postupak dorade prilikom kojeg se osušeni list odvaja od stabljike.    
Gajenje pitome nane kod nas počinje posle Prvog svetskog rata, najpre u Vojvodini i to introdukovane engleske sorte Mitcham.    
Zanimljivo je da je Jugoslavija 1988. godine izvezla rekordnih 569 t pitome nane u vrednosti od 743.000 $.    

**Lekovita biljka u prvom redu**    

Nana danas uživa reputaciju veoma atraktivne lekovite i aromatične biljke, čija pozitivna svojstva je i nauka potvrdila.   
Prijatan miris i ukus, kao i rashlađuju efekat potiču od mentola.     
Etarsko ulje pitome nane znatno se koristi kao aromatik i korigens ukusa zbog prethodno navedenih osobina.    
Inače sastav etarskog ulja nane je veoma kompleksan i čini ga 85 različitih komponenti.    
Široku primenu je našla u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji, pa spada u red najčešće gajenih lekovitih biljaka.    

•	Čaj od listova nane pomaže u ublažavanju simptoma lošeg varenja: grčeva, nadutosti, gorušice, nadraženosti creva, povraćanja i zatvora.    
Ubrzava sekreciju žuči i izaziva blagu anesteziju sluzokože želuca.  Pitoma nana je pravi prijatelj stomaka.    
•	Kod prehlada je višestruko korisna. Ne samo da smiruje kašalj, eliminiše sekret i sluz iz pluća, već zahvaljujući sadržaju mentola ublažava upalu grla i otčepljuje zapušen nos.    
•	Poboljšava cirkulaciju i smiruje upale mišića, snižava povišenu temperaturu i pojačava znojenje kao efikasan dijaforetik.    
•	Etarsko ulje nane se koristi za utrljavanje bolnih mesta, najčešće slepočnica kod glavobolja.    
•	Čaj od nane je dobar za opuštanje i smirivanje kod pojačane nervoze, ali pomaže i protiv nesanice.     

**Šta se sve pravi još od nane**    

Generalno govoreći već nekoliko decenija interesovanje za lekovite biljke, njihove suplemente i druge preparate je u neprekidnom rastu.    
Kada govorimo o čajevima, čaj od nane je u Srbiji po prodaji i popijenim količinama bez svake dileme na vrhu liste, ispred kamilice, zelenog čaja, šipka i drugih.    
Osim monokomponentnog čaja od nane, list pitome nane je sastojak mnogih čajnih mešavina.    
Etarsko ulje nane se koristi pri izradi čokolade i drugih poslastica, kao i alkoholnih pića (razni likeri, kokteli, …).     
Upotrebljava se kao aroma za sladolede, bombone, slatko od voća, žvakaće gume i još mnogo toga.    
Mentol iz etarskog ulja nane gotovo je nezaobilazni sastojak preparata za inhalaciju, tableta za sisanje i pastila.    
Sadrže ga mnogi sirupi protiv kašlja.     
Etarsko ulje nane je zbog sinergije prijatnog i osvežavajućeg mirisa i  antiseptičnog, dezinfekcionog i baktericidnog dejstva idealno za usnu i zubnu higijenu.    
Naime, čak 35% aroma za zubne paste na svetskom tržištu pravi se od pitome nane.    
Mentol pitome nane se koristi u penama i kremama za brijanje, ali i u losionima i kolonjskim vodama za posle brijanja. Sastojak je šampona, sapuna i preparata za negu kože.   
Gotovo neverovatno zvuči ali etarsko ulje nane se koristi prilikom izrade i postavljanja vodovodnih cevi kako bi se proverila njihova zaptivenost i detektovala mesta gde bi cevi mogle eventualno da procure, jednostavno po mirisu.    

Naša preporuka za ovu nedelju su nana list i etarsko ulje nane. Raspitajte se u prodavnici “Bio Kutak” u Subotici ili potražite u internet prodavnici.     
Hvala na poverenju.    


Izvor: PITOMA NANA (Mentha x piperita L.) i druge vrste roda Mentha L.
	Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”, Beograd


Nana I

LIST NANE

ETARSKO_ULJE_NANA_10_ML_488e360cdb

PITOMA NANA

**Šta možda niste znali o Aroniji**   

Često poznata pod nazivom sibirska borovnica ili sibirska aronija, poreklo zapravo vodi iz Severne Amerike.   
Severnoamerički Indijanci su je prvi koristili ne samo za hranu već i za lečenje želudačnih i crevnih tegoba, kod prehlada takođe.   
Aronija je višegodišnja listopadna voćka iz porodice ruža (Rosaceae).                     
Žbun crne aronije (Aronia melanocarpa) koja se kod nas najčešće gaji može da naraste do 1  m.   
Tokom perioda mirovanja u zimskim mesecima izrazito dobro podnosi niske temperature. Uspeva na gotovo svim tipovima zemljišta, čak i na siromašnim i peskovitim, ali je istina da joj ipak najviše odgovaraju plodna i blago kisela.   
Iako tolerantna na nedostatak padavina, najintenzivnije raste i razvija se u uslovima navodnjavanja.   
Prilično je otporna na bolesti i štetočine.   
Plodovi su okruglaste bobice tamnoplave do gotovo crne boje, sakupljeni u ogrozde.   
Plodovi sazrevaju tokom avgusta, inače prva berba je moguća već od treće godine nakon sadnje, dok se maksimalni prinosi mogu očekivati devete, desete godina kada daje i do 15 kg po biljci.    
Sveže bobice su oporog ukusa, koji steže i skuplja.   
Životna vek aronije može da dosegne i do 30 godina.   
Aronija se gaji i kao ukrasna biljka u baštama i vrtovima zbog svog atraktivnog izgleda u svakom pogledu.   
Zanimljivo je da je crnoplodna aronija odlikovana 1972.godina nagradom Kraljevskog vrtlarskog udruženja u Engleskoj.   

**Snažan antioksidans i mnogo šta drugo**   

Aronija je istinski bogata vitaminima A, B, B1, B2, B6 i B9, C i E kao i mineralima kalcijum, kalijum, mangan, gvožđe, jod, fosfor i cink.   
I naravno jednim od najačih antioksidanasa - antocijanom koji je ključan za izbacivanje štetnih materija iz našeg organizma. Po ovom kriterijumu aronija je nadmoćna u odnosu na drugo orašasto i bobičasto voće.   
Naučno je dokazano da pomaže u prevenciji najtežih bolesti.   
Sprečava pojavu raka i pomaže u lečenju malignih oboljenja tako što uništava ćelije raka, posebno je uspešna u prevenciji nastanka raka debelog creva.    
Po zvaničnim podacima svake godine se u Srbiji dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva od malignih bolesti, pri čemu se nalazimo na drugom mestu u Evropi po riziku umiranja od ovih oboljenja.   
Aronija je takođe bogata antioksidantnim flavonoidima, kao što su karoten, lutein i zeaksantin.    
Oni nas čuvaju od katarakte kao i od bolesti mišićne degenerativnosti očiju koja je neizlečiva i u krajnjoj instanci dovodi do slepila.    
Redovna konzumacija aronije smanjuje nivo  holesterola i triglicerida i tako doprinosi zaštiti kardiovaskularnog sistema.      
Nije bez značaja njena uloga u podmlađivanju jer sprečava nastanak bora i štiti od negativnog UV zračenja, usporava još starenje kože i čitavog organizma.    
Važno je pomenuti da pomaže u zaštiti od Alchajmerove bolesti, demencije i drugih kognitivnih poremećaja koji obično dolaze sa starošću.   
Aronija je bogata dijetetskim vlaknima, i kao takva olakšava nesmetano varenje, poboljšavajući kretanje hrane kroz creva. Vlakna pomažu kod zatvora, dijareje, grčeva, nadimanja i želudačnih tegoba.   
Aronija stimuliše rad jetre, sprečava stvaranje žučnih kamenaca i upala žučnog mehura.   
Od pomoći je i prilikom mršavljenja, zahvaljujući niskom sadržaju masti i kalorija, a sa druge strane kao bogat izvor vlakana.    
Izuzetna je u borbi protiv bakterijskih i virusnih infekcija, drugim rečima snažna potpora našem imunitetu.   

**Proizvodi od aronije**   

Od aronije se pravi široka lepeza zdravih i ukusnih proizvoda, vredi navesti tek neke od, kao što su sokovi, džemovi, sirupi, kompoti, ekstrakti i tinkture, sastojak je čajnih mešavina, zatim gumene bombone, sladoledi, kaše, likeri, piva, može se koristiti u pravljenju raznih slatkiša, dodaje se čak i kafi i još svašta nešto.      
U Litvaniji se recimo pravi vino od aronije.                                                                                                                                                                           Koristi se za pojačavanje ukusa i boje u proizvodnji raznih pića, kao i jogurta.                                                                                   
U **"Bio Kutku"** naći ćete širok izbor proizvoda od aronije, od sokova različitih zapremina preko mešavine čaja za grickanje do hidrantne kreme od aronije, ipak naša preporuka je Aronija sušena po akcijskoj ceni. Kupovinu možete obaviti on-line u internet prodavnici "Bio Kutak" ili svratiti do nas u Subotici, na adresi Dimitrija Tucovića 2.   
I ne zaboravite da je optimalna dnevna doza osušene aronije tridesetak bobica. Uživajte sa merom.   

**NAPOMENA:**    

Iako aronija sadrži manje količine šećera dijabetičarima se preporučuje konzumiranje sa posebnom pažnjom, uz češće provere šećera u krvi. Pošto ne postoje naučne potvrde da je sasvim bezbedna za trudnice i dojilje treba biti na oprezu.   


Aronija III

Susena_aronija_-removebg-preview

ARONIJA SUPER VOĆE

**Zanimljivosti o brazilskom orahu**   

**Brazilski orah** se opravdano smatra jednim od najkorisnijih i najhranljivijih orašastih plodova.    
Nagađa se da su ljudi znali za brazilski orah i koristili ga u ishrani još u vreme Paleolita, međutim prvi pouzdani podaci govore da su ga španski istraživači otkrili drugom polovinom XVI veka.   
Poreklom je iz Južne Amerike i spada u jedno od najviših i najdugovečnijih drveća uopšte.   
Naraste i do 50 m, stabla u prečniku mogu biti čak 2 m, dok je poznato da pojedina drveća dožive i do 1000 godina, impresivno zar ne.   
Drvo stabala brazilskog oraha je veoma cenjeno u stolarstvu i izradi podova.    
Uzgred seča ovih stabala u Brazilu je zabranjena osim kada je vrlo ograničeno odobre nadležne državne institucije.    
Plodovi brazilskog oraha su prilično teški (oko 2 kg) i čvrsti pa nije naročito pametno šetati se ispod ovog drveća ili ne daj Bože parkirati auto.   
Istina je ko bi se uopšte smucao prašumama Amazonije gde je brazilski orah uglavnom prisutan bez nekog ekstremnog razloga.   
Plodovi u obliku kapsule podsećaju na kokosove i sadrže od 8 do 24 semenki u trouglastim ljuskama.   
Plodu je potrebno 14 meseci da sazri nakon oprašivanja cvetova.      
Najveći proizvođač brazilskog oraha u svetu, logično iza Brazila, su Bolivija i Obala Slonovače.   
Interesantno je da ulje brazilskog oraha ima višestruku namenu, koristi se za podmazivanje u časovničarstvu, zatim u industriji hrane, proizvodnji boja, kao i u kozmetičkoj industriji.   

**Bogati izvor Selena**   

Najvažnija osobina **brazilskog oraha** je izrazito bogat sadržaj selena, koji ga čini superiornim u odnosu na druge orašaste plodove.   
Najveća dobrobit selena je verovatno u obezbeđivanju normalnog funkcionisanja štitne žlezde i smanjivanju rizika od kancera iste, Hašimotove bolesti i drugih oboljenja tiroidne žlezde.   
Štitna žlezda je inače najveća endokrina žlezda u ljudskom telu i luči hormone kroz krvotok koji su neophodni za pravilan rad svih ćelija našeg organizma.   
Takođe, visok sadržaj selena u brazilskom orahu odličan je za zaštitu imunog sistema, ovo je posebno važno danas kada nam je jak imunitet potrebniji nego ikad pre.                                                                                  
Selen je esencijalni mineral koji se nalazi u tragovima u organizmu.      
Služi i kao antioksidans, naročito u kombinaciji sa vitaminom E, tako što se uspešno "hvata u koštac" sa slobodnim radikalima.       
Znate već da slobodni radikali mogu oštetiti ćelijske membrane i DNK, doprinose starenju i razvoju brojnih oboljenja srca, kardiovaskularnog sistema, pa čak i kancera.    
Dokazano je da brazilski orasi imaju antikancerogena svojstva i da mogu biti snažna brana razvoju zloćudnih tumora.   
Iako se preporuke za optimalnu dnevnu količinu brazilskog oraha razlikuju, rekao bih da je najargumentovanija, jedan do dva **brazilska oraha **koliko bi trebalo da se sasvim zadovolje dnevne potrebe za selenom.   
Ukoliko preterate sa unosom brazilskog oraha možete se suočiti sa gubitkom kose, lako lomljivim noktima, mučninom, pri čemu dugotrajnim preteranim unosom selena možete povećati šanse od kancera prostate ili dijabetesa, ovo naročito važi ukoliko ga konzumirate u vidu suplemenata.    
Istina, sadržaj selena, ali i drugih minerala, u brazilskom orahu može veoma da varira u zavisnosti od klimatskih uslova i zemljišta na kome raste.    

**I druge koristi od brazilskog oraha**

Osim što je prebogat selenom, **brazilski orah** ima značajan sadržaj mononezasićenih masti koje spadaju u red zdravih masti koje povećavaju nivo dobrog holesterola i samim tim smanjuju šanse od srčanog i moždanog udara.    
Brazilski orah sadrži 14% proteina, 12% ugljenih hidrata i 66% masti, pri čemu čak 85% kalorija potiče od masti.      
Zahvaljujući bogatom sadržaju proteina i vlakana, brazilski orah nam pomaže da "prevarimo" glad uz svega par semenki.      
Prava je riznica  makro i mikroelemenata  kao što su bakar, magnezijum, mangan, kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor i cink.    
Preporučuje se i kao grickalica koja može da nam pojača mentalnu aktivnost i popravi raspoloženje u ove hladne i pomalo depresivne dane.         
 Možda su baš zato stanovnici Brazila prilično visoko kotirani na skali  najsrećnijih nacija uprkos ne baš sjajnim ekonomskim prilikama, a ni u fudbalu im nešto ne ide najbolje u poslednje vreme.         
Ima podataka da ovi orasi mogu biti od pomoći u borbi s muškom neplodnošću, kao i ranim klimakterijumom, u sprečavanju katarakte, ateroskleroze srčanih i moždanih sudova.    
Dobro je znati da je ovo voće potpuno bezbedno za one koji pate od celijakije (trajna netrpeljivost prema glutenu).                                          Alergični na orašaste plodove poželjno je da se konsultuju sa lekarom pre konzumacije brazilskog oraha.    

Potražite sirov **brazilski orah**, odličnog kvaliteta po sniženim cenama u internet prodavnici "Bio Kutak" ili u prodavnici u Subotici, na adresi Dimitrija Tucovića 2, uz napomenu da su količine ograničene.    


Blog - BUDITE PAMETNI, HRANITE SE ZDRAVO

PERUANSKA MAKA ČUDO SA ANDA