20200623_153138_burned

**Bela Imela biljka sa magičnim moćima**   
Bela Imela ili samo Imela (Viscum album L. - Viscaceae / Loranthaceae) je okruglasti, zimzeleni žbun, raste kao poluparazit na drveću u Evropi i severnoj Aziji.          
 Stabljika je kratka, debela, razgranata, grane su razdeljene na člankove, listovi su duguljasti, naspramni, kožasti i sedeći. Cvetovi su sitni, žutozeleni, jednopolni. Plod je bobica, prvo zelena pa bela, sadrži lepljivi sok, uz napomenu da je plod Imele otrovan.   
Biljka vrši proces fotosinteze iz ksilema drveta domaćina odakle se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Zanimljivo je da jedna vrsta ptica, drozd imelaš utiče na širenje imele pošto kljun ulepljen sokom bobica „briše“ o koru drveća, kada se lepljivi sadržaj osuši i stvrdne, seme se čvrsto zakači za drvo i proklija.   
Važno je znati da lekovitost Imele zavisi od toga na kom drvetu živi: lekovita je ona sa drveta jabuke, kruške i šljive, ali ne i ona sa četinara, vrbe, hrasta i lipe.   
Zlobnici bi za Imelu mogli reći kakva je to biljka bez korene, znate onu „tikva bez korena“ jer se radi o poluparazitu koji raste na drveću. Međutim, za Imelina lekovita svojstva se već prilično dugo zna. Pokazala se korisnom kod snižavanja krvnog pritiska, protiv zakrčenja krvnih sudova, reume, vrtoglavice, grčeva, kao  pomoćno sredstvo u lečenju pojedinih vrsta tumora i dr..   
Lekoviti deo biljke je zapravo cvet sa listom (Visci albi herba) koji sadrži lektine, proteine, polipeptide, lignane, flavonide, polisaharide itd..   
Još su keltski sveštenici pripisivali Imeli čudotvorne moći, pri čemu su je čak ritualno sekli zlatnim srpom.   
Ko je ljubitelj stripa i/ili crtanih filmova o Asteriksu dobro zna da je i druid Panoramiks Imelu koristio za čarobni napitak. Osim toga Eneja, jedan od junaka u Trojanskom ratu uz pomoć grane Imele uspeva da otvori vrata podzemnog sveta.   
U nekim zemljama se tokom Božićnih praznika Imela kači iznad ulaznih vrata da bi prizivala goste. Kada se dvoje sretnu ispod ovako okićenih vrata  običaj je da se poljube, jer se veruje da ovakvi poljubci rađaju večnu ljubav, u svakom slučaju garantuju sreću.   

**Kako Imela „uzima stvar u svoje ruke“**   
Pripremanje biljke se razlikuje u zavisnosti od terapeutske namene, da li se koristi za kardiovaskularne probleme ili onkološke.   
Čuveno je dejstvo Bele Imele poput citostatika, selektivno napadajući i uništavajući ćelije raka uz snažan imuno odgovor.   
Dokazano delotvorna u terapijama kod malignih oboljenja i pretkancerogenih stanja, naročito kod karcinoma dojke.   
Pozitivno dejstvo Bele Imele na kardiovaskularni sistem je značajno, osim što reguliše krvni pritisak, takođe stimuliše cirkulaciju i sprečava aritmiju.  Širenjem arterija blagotvorno utiče na srčani mišić. U tradicionalnoj medicini čaj od bele imele se koristi za regulisanje krvnog pritiska.   
Danas kada već gotovo godinu i po dana živimo sa pandemijom korona virusa, kada je u svetu do sada umrlo oko 4 miliona ljudi od pomenutog virusa, kada nam se preti četvrtim talasom i licitira samo kada bi se zapravo mogao desiti i kod nas, veoma je važno da osim vakcinacije i malo više discipline nešto preduzmemo i po pitanju sopstvenog imuniteta. Bela Imela sa svojim izuzetnim antivirusnim svojstvima je posebno važna za stariju populaciju i sve one sa hroničnim oboljenjima kao što su srčani bolesnici i dijabetičari.   
Vrlo je efikasna kod suzbijanja respiratornih infekcija, pomaže ne samo kod obične prehlade već i kod vrlo ozbiljnih oboljenja disajnih puteva, pa čak i karcinoma pluća.   
Bela Imela pomaže u prevazilaženju brojnih manifestacija u menopauzi, kao što su valunzi, disbalans metabolizma masti, poremećaj nivoa insulina, reumatskih i drugih bolova u zglobovima, razdražljivosti.   
Ekstrakt Bele Imele se tradicionalno koristi u Evropi u terapiji obolelih od epilepsije. Postoje izveštaji, istina na malom broju pacijenata koji su pokazali da je tretman Belom Imelom oslobodio obolele od epilepsije, simptoma ukočenosti i oduzimanja.   
Balansira još rad hormona, podstiče varenje, lučenje žuči, pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma, stimuliše rad limfnog sistema, povećava plodnost kod oba pola i još zaista mnogo toga.
Bela Imela je čest sastojak mnogih čajnih smeša i prirodnih preparata.   
U „Bio Kutku“ možete kupiti herbu Bele Imele, kao i kapi od iste biljke pouzdanih proizvođača. Svratite do nas ili poručite on-line.   
**Uputstvo za pripremu čaja:** Jednu kafenu kašiku herbe imele uveče preliti šoljom (200ml) hladne vode, sud poklopiti i ostaviti da stoji preko noći. Ujutru čaj procediti. Ovu količinu čaja popiti u toku dana u gutljajima bez šećera. Imelu treba uzimati kratko vreme, sa prekidima.   
Što se tiče kapi od Bele Imele sledite uputstvo proizvođača.   
**Napomena:**   
Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije, glavobolju i povišenu temperaturu. Budite oprezni u tom smislu da se prvo posavetujete sa svojim lekarom i da svakako slušate svoje telo.


Bela Imela naslovna

small_Imela_bela_removebg_preview_b6cdadbb4a

DEVERRA-KAPI-BelaImela

BELA IMELA ČUVAR ZDRAVLJA

**Da li olako posežemo za antibioticima**   
Divlji origano ili Vranilova trava (Origanum Minutiflorum, Origanum vulgare) je aromatična i višegodišnja biljka. Zeljasta sa čvrstom stabljikom koje može dostići visinu i do pola metra, pri vrhu je veoma razgranata, zelene ili crvenkaste boje. Listovi su joj ovalni, zašiljeni i po obodu blago nazubljeni, dok su cvetovi purpurno-crveni do ljubičasti.   
Vranilova trava cveta od juna do avgusta, kada se i bere nadzemni deo biljke i suši. Raste na nepristupačnim planinskim terenima južnog Mediterana i južnim delovima Turske.   
Ova vrsta origana iako rođaka začinskog origana (Origanum heracleoticum) bitno je različita od njega pre svega po svom sastavu. Istina je da se i ona može koristiti kao začin međutim njena uloga i značaj su na prvom mestu lekoviti.   
Da bi se dobio 1 litar visokokvalitetnog origanovog ulja potrebno je 453 kg nadzemnog dela biljke.   
Veoma je važno znati da je ulje divljeg origana već vekovima poznato kao najjači prirodni antibiotik i antiseptik. Hipokrat, otac medicine, je koristio origanovo ulje za lečenje digestivnih, respiratornih i infektivnih bolesti.   
Rezultati mnogih naučnih studija pokazali su da je ulje divljeg origana jednako efikasno sredstvo u borbi protiv infekcija, koliko i savremeni antibiotici, u nekim slučajevima čak i jače.   
Srbija je punu deceniju, sve do 2015. godine bila neslavni rekorder po preteranoj upotrebi antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontrolama kod izdavanja lekova, edukacijom lekara, ali podjednako i kampanjom Ministarstva zdravlja o podizanju svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, nepravilna potrošnja antibiotika je umanjena za trećinu dosadašnje upotrebe.   
Analiza Mreže Svetske zdravstvene organizacije za potrošnju antimikrobnih lekova je pokazala da je upotreba antibiotika u Srbiji smanjena za 37,6 odsto u poredjenju s 2015. godinom.   
Prema upozorenju Svetske zdravstvene organizacije, u naredne tri decenije, svake godine bi moglo umirati čak 10 miliona ljudi od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja osoba koje godišnje umru od bolesti raka i čak 10 puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.   
Prednost ulja divljeg origana je što bakterije ne razvijaju otpornost kao u slučajevima klasičnih lijekova na bazi antibiotika, pa se može koristiti bez bojazni da će njegovo lekovito dejstvo oslabiti. Takođe, sjajan je i antioksidans, naučnici su dokazili da je ulje divljeg origana 337 puta jači antioksidans od zelenog čaja, 130 puta od limuna, 30 puta od belog luka.   

**Na koji sve način pomaže ulje divljeg origana**   

Efikasno je kao pomoć u slučajevima infekcije grla i usta, ublažava kašalj i povećava odbrambenu sposobnost organizma. Dokazano je da pomaže i kod zdravstvenih problema kao što su alergije i polenske groznice, upale pluća i sinusa.   
Značajno ublažava zubobolju neutrališući bakterije koje prouzrokuju bol, sprečava povlačenje desni, a afte se pred njim, kolokvijalno rečeno „prosto razbeže“.   
Pomaže kod uboda insekata, opasne lajmske bolesti, problema sa bradavicama, dekubitisa, atrtritisa, reume, osteoporoze, .... Antitoksičan je kod pojave trovanja hranom, sa visokim sadržajem mangana, gvožđa, kalcijuma, vitamina K, vlakana i velikog broja drugih organskih jedinjenja pomaže kod problema sa varenjem, dijarejom i gasovima, smiruje i opušta digestivni trakt, uklanja gliste i metilj u crevima, zatim kod kolitisa, hronove bolesti, sindroma iritabilnog creva, a stimuliše i izlučivanje žuči od strane jetre.   
Najznačajniji aktivni sastojak ulja je karvakrol. Što je sadržaj ove supstance u ulju veći, to je ono moćnije i efikasnije.   
Inače laboratorijskim istraživanjima utvrđeno je da je karvakrol jedan od najjačih antiseptika koji su poznati na svetu.   
Pored karvakrola, etarsko ulje divljeg origana sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva, koja su odavno prepoznata i koriste se. Osim što je delotvorno u suzbijanju čak 25 različitih bakterija i gljivica, odličan je i u prevenciji virusnih oboljenja. Divlji origano se kao pomoćno lekovito sredstvo pokazao izuzetno delotvoran kod infekcija urinarnih organa koje se često vraćaju. Njegovom redovnom upotrebom dolazi do potpunog izlečenja.   
Ulje divljeg origana deluje i kao odličan diuretik, jer eliminiše višak tečnosti iz organizma. Poznat po izraženim antibakterijskim, antivirusnim, germicidnim, antiparazitskim i antioksiditivnim svojstvima, uništava ešerihiju koli, kandidu, streptokoke, enterokoke, salmonelu, stafilokoke…   
U decembru 2016. Journal of Medicinal Food je objavio studiju o značajnom dejstvu ovog ulja protiv 5 tipova štetnih bakterija. Zanimljivo je da je najjače dejstvo ulje divljeg origana imalo protiv Ešerihije koli. Stoga se origanovo ulje prvenstveno koristi za lečenje urinarnih infekcija.   
Imajući u vidu da sadrži mnoštvo minerala, beta-karoten, bakar, niacin, … veoma je važan u snaženju imunuteta, imajte ovo na umu pa reagujte preventivno.   
Oralna upotreba podrazumeva da se 1 do 2 kapi ulja razblaže u kašičici maslinovog, kokosovog ili ulja moringe. Može se nakapati ulje divljeg origana na kocku šećera, rastopiti u ustima i progutati.    Poželjno je popiti čašu vode nakon upotrebe ovog ulja.   

**Napomena:**   
Konzumiranje ulja divljeg origana treba da izbegavaju osobe koje pate od nedostatka gvožđa, jer može dovesti do toga da se ovaj mineral u telu slabije apsorbuje, zatim srčani bolesnici, ali i svi koji imaju povišeni krvni pritisak, trudnice i dojilje, takođe.   
Teoretski origano može smanjiti glukozu u krvi, zato dijabetičari treba da ga izbegavaju.   
Dugotrajna ili prekomerna upotreba ulja od origana oštećuje jetru.       


Origano ulje naslovna

origano-ulje

DIVLJI ORIGANO MOĆNA PRIRODNA ZAMENA ZA ANTIBIOTIKE

**Od istorijskih zanimljivosti do botaničkih odlika**
Virak biljka (lat. Alchemilla vulgaris) ponekad izviruje i pod drugim nazivima kao što su vrkuta, zečija šapa ili gospin plašt. Pretpostavlja se da je ovaj poslednji naziv dobila zbog listova polukružnog oblika koji podsećaju na srednjevekovni ženski plašt. Od tog vremena virak se zapravo koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini.   
Naučno ime roda potiče iz arapskog jezika od reči alkemelych što znači nebeska rosa.   
Kod starih Germana, virak je bio posvećen boginji prirode i plodnosti, Frigi.   
Prema podacima o njegovim lekovitim moćima najčešće je korišćen za zaceljivanje rana, zaustavljanje krvarenja, zarastanja desni posle vađenja zuba, kao i kod lakših dijareja. Tradicionalno se koristi i za ublažavanje tegoba usled proširenih vena i hemoroida.   
Virak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae) koja može dostići visinu i do pola metra pri čemu formira male žbunove.   
Biljka sa snažnim, horizontalnim korenom, prizemni listovi su sakupljeni u rozetu iz koje izrasta uspravno ili poluuspravno dlakavo stablo.   
Izdancii su zeleni i goli, a biljka je karakteristična po zvezdasto naboranim, mekim i maljavim listovima na čijim se rubovima izlučuju sićušne kapljice tečnosti koje se povremeno skupljaju u dnu lista obrazujući jednu krupnu kap. Te dragocene svetlucave kapljice sakupljali su u srednjem veku alhemičari kako bi ih koristili za dobijanje uvek aktuelnog „eliksira večnog života“, u poslednje vreme nešto manje važnog „kamena mudrosti“, pa čak i zlata.   
Cvetovi su žutozeleni, sitni, neupadljivi, bez kruničnih listića.   
Cveta od juna do septembra i raste na pašnjacima, vlažnim livadama, pored potoka naročito u brdsko-planinskim predelima. Kod nas je najviše ima u jugoistočnoj Srbiji, uz napomenu da Virak koji raste u nižim predelima gotovo da nema lekovitih svojstava. Istinski lekoviti Virak raste na najmanje 1700 metara nadmorske visine.   
Inače je rasprostranjen u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, sve do 2000 metara nadmorske visine.   
Kao droga se korisiti nadzemni deo biljke u cvetu (Alchemillae herba). Herba (nadzemni deo) virka oficinalna je po X Francuskoj Farmakopeji, gde se nalazi na A listi (lekovito bilje sa tradicionalnom upotrebom).   

**Lekovita svojstva virka**   
Virak kao aktivne supstance sadrži tanine, katehin, gorke glikozide, saponine, flavonide, salicilnu, palmitinsku i stearinsku kiselinu, eterično ulje i vitamin C.   
Zbog bogatstva taninskim materijama i vitaminom C, Virak je našao široku upotrebu kao odlično sredstvo za zaustavljanje krvarenja ( posle vadjenja zuba, krvarenja iz nosa, posekotina…), jačanje imuniteta, mršavljenje, protiv dijareje, upornog kašlja i upale ždrela. Dokazao je svoju svrhu i u dermatologiji pa se čaj od Virka primenjuje i na zdravu kožu čime ona dobija na mekoći i elastičnosti. Takođe se njime mogu tretirati kožne infekcije, ekcemi i ubodi insekata.    
Zahvaljujući antioksidansima koje sadrži, a koji uklanjaju štetne slobodne radikale, virak se koristi i za ublažavanje bora i drugih znakova starenja na koži.   
Virak je ipak najviše poznat kao pomoć kod ženskih bolesti: premenstrualnih bolova, pojačanog krvarenja tokom ciklusa, kod oslabljenog tonusa materice, u slučaju fibroma i endometrioze, kao i za intimnu negu u slučaju pojačanog vaginalnog sekreta. Odlično je sredstvo za suzbijanje infekcija izazvanih različitim virusima i bakterijama a naročito stafilokokom, bakterijom koja je postala otporna na mnoge antibiotike ali i infekcija izazvanih HPV (humani papiloma virus). U kombinaciji sa drugim biljkama (Hajdučka trava, Žalfija, Petrovac…) delotvoran je i kod ostalih infekcija.   
Virak ima pozitivno dejstvo i na digestivni trakt. Ublažava stomačne tegobe, olakšava varenje, a može pomoći i u poboljšanju apetita.   
Iskustva narodne medicine potvrđena su i naučnim ispitivanjima koja su pokazala njegovo gestrogeno, protivupalno i antiseptično delovanje.   
Mada muškarci redje koriste ovu biljku ona je podesna za upotrebu u slučaju problema sa bruhom.   
Mladi listovi se mogu koristiti za pravljenje čorbi, pirea i variva.   
Virak u prahu se može koristiti i kao začin. Njega možete dodati u bilo koji obrok, odličan je za gubitak masnih naslaga jer reguliše metabolizam i ubrzava proces varenja hrane.   
Najčešće se virak konzumira u vidu čaja. Od ove biljke se, takođe, prave tinkture (kapi), obloge i kupke. U Bio Kutku možete nabaviti i virak u rinfuzi za pripremu čaja, kao i kapi virka od pouzdanih proizvođača.   
Čaj od virka priprema se tako što se jedna kašičica suve biljke prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji 5-7 minuta. Uobičajena dnevna doza je 2-3 šolje.   

**Važno!**   
Čaj od Virka se uglavnom dobro podnosi ali je neophodan oprez kod obolelih sa problemima jetre, bolesnika na terpiji lekovima protiv zgrušavanja krvi, anemičnih osoba jer Virak sprečava apsorpciju gvoždja. Zato preporučujemo da se pre upotrebe Virka konsultujete sa svojim lekarom ili fitoterapeutom.   
Zbog protivrečnih iskustava i mišljenja oko upotrebe čaja od virka tokom trudnoće, naročito u prva tri meseca, ali i tokom dojenja, pre uzimanja ovog čaja konsultujte se sa vašim lekarom.   




Virak naslovna

virak kapi

small_Virak_removebg_preview_89e32b4540

VIRAK ZNA KAKO SA DAMAMA

**Istina o Eritritolu**   
 Eritritol je šećerni alkohol (poliol) koji je odobren za upotrebu kao prehrambeni aditiv u većini zemalja sveta.   
Otkrio ga je britanski hemičar Džon Stenhous 1848.    
Eritritol je iz prirode izolovana zamena za šećer koja je po izgledu i ukusu vrlo slična šećeru, premda je 30% manje sladak od šećera, pa ga je za isti efekat potrebno nešto više dozirati.    
Eritritol ostavlja blag rashlađujući ukus nakon konzumiranja.        
Gotovo je sasvim bez kalorija, tačnije ima zanemarljivu kaloričnu vrednost od 0.2 kilokalorija ( Kcal/g ) po gramu, 95% manje od drugih šećera i kao takav je pogodan za dijete.   
Glikemijski indeks mu je 0, što znači da uopšte ne podiže nivo glukoze u krvi.    
U prirodi se nalazi u biljkama u malim količinama, recimo u grožđu, kruškama, lubenici, nekim sortama gljiva, fermentisanoj hrani kao što je vino, pivo, sir, … . Takođe se nalazi i u ljudskim tkivima i telesnim tečnostima.    
Na industrijskom nivou, on se proizvodi iz glukoze fermentacijom pomoću kvasca, Moniliella pollinis.   
U Japanu se koristi od 90-tih godina za zaslađivanje bombona, čokolada, jogurta, pekmeza i raznih pića.   
Pre svega je prirodni zaslađivač, zatim pojačivač ukusa, nosač, stabilizator, zgušnjivač, sekvestrant ali i sredstvo za zadržavanje vlage.   
Sladi nešto slabije od šećera saharoze.    

**Prednosti i svojstva Eritritola**   

**Eritritol** ne utiče na nivo krvnog šećera i pogodan je za dijabetičare. Treba stalno ponavljati da šećer ima višestruko loše efekte na naše zdravlje. Naučne studije su potvrdile da je šećer kriv za demenciju, probleme sa jetrom ali i za epidemiju gojaznosti. Pored toga, jedna od zabluda da nas šećer čini energičnim, odbačena je sasvim nakon objavljenih rezultata studije na Kembridžu koji nedvosmisleno potvrđuju da nam se od šećera u stvari spava. Naime, šećer zaustavlja aktivnost oreksina - moždanih ćelija koje nas održavaju budnim.                                                                                                                 Šećer takođe podstiče jetru da proizvodi više urinske kiseline što dovodi do visokog krvnog pritiska čime smo na sigurnom putu povećanog rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. Šećer podiže i nivo holesterol. I ono što je možda najopasnije kada govorimo o šećeru je što izaziva ozbiljnu zavisnost. Francuski istraživači su 2007. godine eksperimentišući sa glodarima došli do neverovatnih rezultata da šećer izaziva zavisnost na nivou kokaina.   
Ali ovo nije priča o lošim stranama konzumiranja šečera već o Eritritolu.   
**Eritritol ** je takođe dobra alternativa za šećer jer ne dodaje kalorijsku vrednost hrani. Dok je većina šećernih alkohola nisko kalorična, eritritol ima  kalorija samo u tragovima i ublažava osećaj gladi. Sigurno bitno za sve one koji vode računa o svom i izgledu i zdravlju.      
Eritritol takođe pomaže osobama koji su na anti-kandida načinu ishrane, drugim rečima ne smeju jesti šećer.   
Vrlo je važno spomenuti da usporava karijes, stvaranje zubnog kamenca i nastanak zubnog plaka.   
Termostabilan je, odnosno ne gubi slatkoću ni do 160 stepeni 0C, znači  pogodan je za pripremu raznih poslastica.   
Nema nikakvih laksativnih efekata, što ga čini bitno različitim u odnosu na druge zaslađivače. Glavni razlog za to je da se više od 90% eritritola apsorbuje pre ulaska u debelo crevo. Hrana koja ima velike količine eritritola u sebi ne izaziva nikakve gasove i laksativne sporedne efekte.    
Štiti od infekcije i ne hrani loše bakterije u našem organizmu.   
Ima čak i antioksidativna svojstva.   
Mogu ga bezbedno koristiti odrasli, deca, dijabetičari, trudnice, osobe koje žele smršati i osobe koje su na kandida načinu ishrane.   

“Bio Kutak” je i ovaj put obezbedio za vas **Eritritol** pouzdanog proizvođača po povoljnoj ceni koji možete kupiti u samoj prodavnici ili naručiti on-line u internet shop-u www.biokutak.co.rs  
Hvala što nam verujete.    

**Napomena:**   
U retkim slučajevima može izazvati alergijske reakcije, koje se obično manifestuju osipom na koži.   
Preterane količine mogu dovesti do nadutosti i dijareje, stoga se pridržavajte propisanih doza. Naučnici su dokazali da se oko 20 do 35 g eritritola lako toleriše i da u tom slučaju ne izaziva nikakve gasove ili laksativne efekte.   


Eritritol naslovna

Eritritol

ERITRITOL PRIRODNA ZAMENA ZA ŠEĆER

**Maka nekad i danas**   

Peruanska maka, zlatna maka ili samo maka je poreklom, da pogađate, iz Perua. Zanimljivo da je poznata i pod imenom peruansko čudo, ali i peruanski žen-šen.   
U ćupovima naroda Moče pronađeni su ostaci make stari gotovo 2000 godina što potvrđuje da se koristila u ishrani tadašnjih civilizacija, između ostalog i Inka, najvećeg carstva u pretkolumbovskoj Americi koje su zbrisali španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara u XVI veku, istina i doneli maku na evropski kontinent.   
Smatrala se svetim korenom i prinošena je kao žrtva bogovima.    
Maka (Lepidium Meyenii) je dvogodišnje korenasto povrće iz porodice Brassicaceae kojoj pripadaju i nama daleko poznatije vrste kao što su brokoli, karfiol, kupus i druge.    
Uspeva čak na preko 4.ooo m nadmorske visine što je glavni razlog zašto ovu biljku nije problem organski uzgajati. U prilično surovim klimatskim uslovima prosto se bolesti i štetočine nisu „zapatile“.   
U prirodi, peruanska maka raste u tri oblika, boje i odnosa : Žuta – 60 %, Crvena – 30%, i Crna 10%.   
Dokazano je da se jedino efikasno i potpuno dejstvo peruanske make postiže samo mešavinom sve tri vrste, i to u prethodno navedenom odnosu koji se kao takav javlja i u prirodi.   
Komercijalno se uzgaja isto u ove tri boje zbog značajne razlike u ceni. Naime, crvena i crna maka su znatno skuplje od žute.    
Njena popularnost je gotovo eksplodirala tokom poslednjih decenija. Smatra se jednom od najmoćnijih adaptogenih biljaka.   
To su biljke koje omogućavaju ljudskom organizmu da funkcioniše neprekidno i kvalitetno u dugom vremenskom periodu, predupređujući mnoge bolesti ili problematična zdravstvena stanja.    
Danas je u Skandinavskim zemljama **peruanska maka** dnevna rutina među mnogim ženama, dok se recimo u Norveškoj smatra lekom i izdaje isključivo na recept.   
Nažalost evropsko tržište je u poslednje vreme sve više preplavljeno makom iz Kine, čiji je kvalitet i sastav upitan. Kina 2015. godine preuzima primat u svetskoj proizvodnji i prometu makom i značajno obara cenu ove jedinstvene biljke.   

**Šta zapravo maku čini posebnom**   

Zlatna Maka je najprirodniji i najzdraviji način da pomognete svom telu.   
Važno je istaći da je endokrinolozi širom sveta preporučuju onima koji ne mogu ili ne žele da se podvrgnu hormonskoj terapiji.   
Pored toga što uspostavlja i reguliše hormonsku ravnotežu čitavog organizma, maka kao izvanredni adaptogen štiti nas od sve prisutnijeg stresa, popravlja raspoloženje, jača imunitet, povećava fizičku snagu i izdržljivost.   
Izuzetne karakteristike **peruanska maka** duguje jedinstvenom sastavu koji uključuje posebne alkaloide makaene 1, 2, 3 i 4 i makaide samo njoj svojstvene, zatim fitosterole, flavonide, tanine, amine, amide i druga značajna jedinjenja. Takođe je bogata belančevinama, ugljenim hidratima, vlaknima, esencijalnim aminokiselinama, vitaminima B1, B2, B12, C i E, kao i kalcijumom, fosforom, magnezijumom, kalijumom, gvožđem i obiljem fitonutritijenata.   
Bez svake sumnje najpoznatiji benefit make je njen veliki potencijal da poveća libido i plodnost, nivo testosterona i estrogena kod oba pola. Moćan je afrodizijak. Iza ovakvih tvrdnji stoje naučni dokazi i sprovedene studije.   
Kod muškaraca vrlo efikasno rešava problem uvećane prostate, koji posle 50-te postaje veoma čest i sa godinama sve ozbiljniji.   
Pokreće energiju, povećava izdržljivost i vraća brzo snagu nakon napornih treninga što je sportistima naročito važno.   
Popravlja raspoloženje i suzbija depresiju i razne oblike anksioznosti, zahvaljujući flavonidima koje sadrži.   
Eliminiše problem loše periferne cirkulacije koja može da se manifestuje glavoboljom, slabom koncentracijom, hladnim ekstremitetima usled nedostatka kiseonika. Peruanska maka uspostavlja brzo i efikasno pravilan rad čitavog našeg krvotoka i vraća funkcije organizma u ravnotežu.   
Pomaže u zaštiti kože od štetnih UV zraka zahvaljujući polifenolima i glukozinolatima. Ne zaboravite, prekomerno izlaganje UV zracima može povećati rizik od raka kože.   
Ublažava simptome menopauze i postmenopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, isprekidani san, nagle promene raspoloženja i dr..   
Maka je veoma bogata kalcijumom, čak više od mleka, stoga jača naše kosti i štiti od osteoporoze.    
Odlična je za memoriju, brže i lakše učenje, ovo posebno važi za crnu maku, čak se preporučuje u terapijama za stanja kao što je Alchajmer.   
Imajući u vidu prethodno navedene koristi od peruanske make, pri čemu nisu nabrojane ni blizu sve, verujem da će vas „zagolicatiˇ“ da proverite u kojoj meri je to tačno, osim ako je već ne koristite.   
Inače, preporučeni dnevni unos je 1 do 2 kafene kašike (2-5 g). Može se dodavati raznim jelima (ovsene kaše i slatkiši) i napicima (jogurt, smuti itd.).   
“Bio Kutak” je za vas obezbedio sve tri boje **peruanske make**, organski proizvedene od renomiranih proizvođača koje možete kupiti u samoj prodavnici ili naručiti on-line u internet shop-u www.biokutak.co.rs     
Hvala što nam verujete.    

**Važno:      **        
Konzumiranje  u preporučenim dozama ne izaziva baš nikakve nus pojave.   
Ukoliko imate problem sa tiroidnom žlezdom budite oprezni sa korišćenjem make, poželjno je da obavite prvo konsultacije sa vašim lekarom.   
Takođe, zbog interakcije sa drugim lekovima, ukoliko ih jasno koristite, posavetujte se sa vašim lekarom pre nego što počnete sa upotrebom make.   




Maka naslovna

Crvena_peruanska_maka_organic_100g

-crna-maka-removebg-preview

maka

PERUANSKA MAKA  ČUDO SA ANDA  

**Zanimljivosti o biljci**   

Crni biber je višegodišnja drvenasta lijana iz familije Piperaceae.   
Poreklom je iz tropskih područja Južne i Jugoistočne Azije.    
Može da naraste i do 4 metra u visinu ili pak dužinu oslanjajući se na drugo stablo.   
Listovi su srcoliki, a cvetovi veoma sitni formirani u klasaste cvasti.   
Plod je bobica, prečnika oko 5 mm, tamnocrvene boje i sadrži jednu semenku koja se osušena koristi kao začin, intenzivnog je mirisa i ljutog ukusa.   
Crni biber najbolje uspeva na vlažnim, dobro ocednim i plodnim zemljištima.   
U uslovima komercijalne proizvodnje biljka se razmnožava reznicama, uz obavezno đubrenje i orezivanje dva puta godišnje.   
Navodnjavanje je nužno naročito tokom prve tri godine nakon sadnje, četvrte godine biljka počinje da donosi rod i tako narednih sedam.   
Plodovi se beru pre nego što potpuno sazru, jer sazrevanjem gube svoja aromatična svojstva.   
Najpoznatije varijante bibera su crni, beli i zeleni koji se razlikuju u osnovi po vremenu berbe i dužini zrenja.   
Crni biber se dobija od nezrelih i neoljuštenih plodova, koji se kratko kuvaju u vreloj vodi i na taj način čiste i štite od kvarenja. Zatim se suše dok se spoljašnja opna ne smežura i poprimi crnu boju.   
Beli biber dolazi od sasvim zrelih plodova pri čemu se spoljni omotač u potpunosti odstranjuje različitim tehnikama.   
Zeleni biber se dobija kao i crni preradom nezrelih plodova, s tom razlikom da se sveži plodovi konzervišu da bi se zelena boja očuvala.   
	
**Crni biber kroz istoriju**   

Crni biber se koristi još od antičkih vremena, kako u kulinarstvu, tako i u tradicionalnoj medicini. Začin kojim se dominantno trgovalo kroz istoriju, bio je sredstvo plaćanja, međutim nekada i uzrok ratova.   
Poreklo reči čitavog roda bibera potiče iz Tamilskog jezika kojom se oznčava vrsta Piper longum. Reč se selila iz Tamilskog najpre u Grčki, a zatim u Latinski kao piper. Današnji naziv „biber“ u srpskom jeziku je zapravo turcizam (karabiber).   
Čuli ste za izreku „papreno skup“, e pa ona  u stvari dolazi iz holandskog jezika i reči „peperduur“ (skup kao biber) kojom se nedvosmisleno opisuje skupocenost ovog začina.   
Zbog izuzetnog značaja i vrednosti koju je imao u vreme Mletačke republike i Đenove ovaj začin su često nazivali i „crno zlato“.   
Danas je gotovo nemoguće zamisliti kuhinju bez bibera, a kod nas postavljen sto bez ovog začina, naročito kada je domaća supa ili čorba nedeljom na trpezi.   
Najveći svetski proizvođači crnog bibera su Vijetnam i Etiopija, zatim slede Indija, Brazil i Indonezija.   
Crni biber je jedna od najtraženijih sirovina na globalnom tržištu začina  sa učešćem od oko 20% ukupne trgovine začinima.   
Singapur je prestonica svetske trgovine biberom.   

**Sve dobrobiti crnog bibera**   

Glavni sastojak crnog bibera je alkaloid piperin koji povećava apsorpciju selena, vitamina B12, karotena, kurkumina i drugih hranjljivih materija.   
Mnoge laboratorijske studije utvrdile su da je piperin efikasan u borbi protiv upalnih procesa i koristan u ublažavanju bolova uzrokovanih artritisom. Pospešuje cirkulaciju i deluje preventivno na upalu zglobova koja može da nastane zbog lošeg protoka krvi.   
Crni biber će poboljšati probavu i olakšati varenje hrane kroz povećanu produkciju i lučenje hlorovodične kiseline u želucu. Crni biber osim toga jača digestivni trakt, čime se skraćuje vreme potrebno za tranzit hrane.   
Piperin u crnom biberu takođe poboljšava metabolizam i podstiče razgradnju masnih ćelija, pa sagorevanje kalorija ide brže.   
Uzevši u obzir da je diuretik i diaforetik, biber stimuliše izbacivanje toksina iz organizma.   
Mnoge laboratorijske studije dokazale su pozitivne efekte piperina na funkcionisanje mozga, jačanje memorije, kao i sprečavanje simptoma Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.    
Crni biber podstiče lučenje serotonina i time popravlja raspoloženje, ali i  povećava nivo beta-endorfina u mozgu, koji deluju kao prirodni antidepresivi.   
Antioksidativna svojstva crnog bibera mogu pomoći u tretmanu dijabetesa i stabilizacije nivoa šećera u krvi.   
Naučno je dokazano da crni biber ima antikancerogena svojstva. Sadrži aktivna jedinjenja koja usporavaju razmnožavanje kancerogenih ćelija i dovode do njihove smrti.    
Imajući u vidu njegova antimikrobna svojstva, biber se nalazi u mnogim  lekovima protiv kašlja i prehlada. Piperin u crnom biberu takođe može onemogućiti razvoj bakterija koje uzrokuju respiratorne infekcije.   
Crni biber sadrži i značajne količine vitamina K, gvožđa i mangana.   
Korisno je znati da mleveni biber usled isparavanja brzo gubi svoja aromatična svojstva, stoga je preporučljivo držati ga u dobro zatvorenim kutijama ili teglicama na tamnom mestu.   
Optimalno je da ga kupujete u zrnu i neposredno pre konzumacije sameljete potrebnu količinu, jasno ukoliko imate mlin za ovu namenu.   

U prodavnici “Bio Kutak” trenutno možete kupiti crni biber u zrnu, kao i mleveni po fantastično povoljnoj ceni ili naručiti on-line u internet prodavnici www.biokutak.co.rs  
Hvala što nam verujete.    

**Važno:         **       
Crni biber može da izazove alergijsku reakciju, tako da oni koji “nisu u ljubavi” sa ovim začinom neka hranu začine, da ne kažem “zaljute”, nekim drugim sastojcima.   


Biber I

small_MLEVENI_BIBER_CRNI_cc99f795f6

BIBER_CRNI_U_ZRNU_c597fe191f

CRNI BIBER LEKOVITI ZAČIN 

**O gajenju i samoj biljci**   

Valeriana officinalis je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Valerianaceae. Naziv roda je izveden iz latinskog glagola valere, što znači „biti snažan, zdrav“. Za istu biljku se pored valerijane često koriste nazivi odoljen i macina trava. Narodno ime „macina trava“ je dobila zato što miris listova i korena valerijane izuzetno snažno privlači mačke.   
Biljka je visine 25 -100 cm. Rizom je kratak, valjkast, sa mnogobrojnim adventivnim korenima karakterističnog i vrlo neprijatnog mirisa.  Stabljika je uspravna, rebrasta, u gornjem delu sa više listova.             Listovi su naspramno raspoređeni, sjajni, goli, crvenkasti, neparno perasto složeni. Listići su lancetasti, šiljati sa nazubljenim obodom. Cvetovi su sitni, sakupljeni u dihazijalne cvasti štitolikog izgleda, krunica je levkasta, od crvene do bele boje.                                                              
Orašice su sitne, malo spljoštene, pri vrhu sa perastim dodatkom.        
Cveta u maju.    
U Srbiji valerijana raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama, pored reka i potoka, generalno na mestima sa više vlage. Uspeva na nadmorskoj visini i do 2000 metara.    Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Valerijana preferira rastresita, vlažna i plodna zemljišta.    Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prelazi se na plantažno gajenje, kod nas najviše u Banatu i centralnoj Srbiji.    
Iako po svojoj prirodi višegodišnja biljka valerijana se isključivo gaji kao jednogodišnja (osim za seme). Najuspešnije se uzgaja u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ali je navodnjavanje gotovo nužno obezbediti radi sigurne i uspešne proizvodnje. Zemljištu je inače potrebno dodavati stajsko i mineralno đubrivo. Seje se u kasnu jesen ili rano proleće, dok se koren vadi i suši (na t do 40̊ ) od septembra do novembra.   

**Pouzdan način da se saberete i umirite bez sedativa**   

Da li ste znali da između 20 i 25 odsto populacije Srbije povremeno ili svakodnevno uzima neki od lekova na bazi benzodiazepina, odnosno sedativa, prema podacima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.  Poređenja radi, u zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod 10 odsto.      
Na lekove za smirenje građani Srbije su u 2018. godini potrošili skoro 18 miliona evra, podatak je Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u istom periodu zabeležio da je izdato gotovo 5,5 miliona kutija lekova iz te grupe.   
Da li baš mora ovako i ima li alternative?   
Ovo pitanje je pre svega upućeno onima koji sedative koriste “na svoju ruku”.   
Još tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok".   
Primena valerijane je našla široku upotrebu u narodnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu.   
Ova neobično dragocena biljka sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno snažno sedativno dejstvo.   
Takođe osim sedativnog valerijana deluje i kao lek protiv anksioznosti i sličnih poremećaja.    
Valerijana povoljno utiče u lečenju srčane aritmije, pokazala su laboratorijska istraživanja na životinjama.   
Dokazano ublažava bolne menstruacije.    
Zanimljivo je da pomaže kod odvikavanja od pušenja.    
Postoje mišljenja da je efikasna i u lečenju nedostatka pažnje kod hiperaktivne dece.   
Ne sme se zaboraviti da je valerijana i spazmolitik, odnosno pospešuje kontrakcije glatkih mišića u gastrointestinalnom traktu i sprečava spazme želuca, creva i mokraćne bešike.   
Ukoliko ste naglo prestali sa konzumacijom lekova tipa valijum, bensedin itsl. valerijana će ublažiti simptome apstinencijalne krize.   

Sve su ovo dovoljni razlozi ukoliko imate neki od gore opisanih problema da potražite pomoć korena valerijane u rinfuzi ili ako ste na kraju dana baš načisto smoreni i bez snage da pripremite čaj, tu su kapi valerijane, jednako efikasne.   
Proverite i naručite u internet prodavnici “Bio Kutka” ili svratite do nas u Subotici.    
Hvala što nam verujete.    

**Važno:          **      
Prilikom pravilnog doziranja valerijane (dva do tri čaja dnevno ili do tri puta dnevno po 60 kapi pre jela uz malo vode ili mleka) nisu utvrđena neželjena dejstva niti izazivanje zavisnosti.                                                                                                           
Ipak, ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, deci mlađoj od dve godine, kao ni vozačima.   
U kombinaciji sa alkoholom pojačava se dejstvo valerijane što apsolutno nije dobro.   
Takođe ne treba preterivati sa korišćenjem ove biljke u pogledu preporučenih količina.   


Valeriana VI

Valerijana_koren_removebg

valerijana_kapi_75f4ae28c0

VALERIJANA NAJBOLJE IZ PRIRODE ZA MIRAN SAN

**Istorijske i druge zanimljivosti **   

Šipak  ili šipurak, a može i divlja ruža, pasja ruža i još pregršt drugih naziva za istu biljku lat. Rosa canina iz porodice ruža (Rosaceae).   
Nije zapravo toliko važno kako ćete je zvati već je mnogo bitnije da se podsetite zašto je ova biljka lekovita i zbog čega je dobro piti čaj od iste.   
Inače ime pasja ruža potiče iz stare Grčke kada se verovalo da njen koren leči od ujeda besnog psa. Ovo je kasnije potvrdio i čuveni rimski prirodnjak Plinije.   
Iz istorijskih podataka nalazimo da se koristio kao pekmez još u kamenom dobu.   
Poreklo vodi sa tri kontinenta, Evrope, zapadne Azije i severozapadne Afrike.   
Raste najčešće je u listopadnim i četinarskim šumama, na livadama i pašnjacima, šumskim proplancima.   
Šipak se osim za čaj, koristi se i za pravljenje marmelade i džema, u nekima zemljama se od šipka prave kompoti, sirupi i lekovito vino koje se smatra pravom „vitaminskom bombom“.   
Takođe se plodovi upotrebljavaju u pravljenju pita, paprikaša, supa, dok se cvetovi mogu koristiti u salatama ili se stavljaju u med i konjak.   
Ono što se ređe pominje je da su i listovi bogati vitaminom C, pa se mladi beru, suše i od njih pravi čaj.   
Ne znam da li ste znali da je cvet šipka jedan od nacionalnih simbola Rumunije.   
Zanimljivo da se ova biljka pominje u komediji „San letnje noći“ velikog Vilijema Šekspira.   
Vas nešto starije ne moram da podsećam da je nekad postojalo i veoma se pilo gazirano bezalkoholno piće nastalo na prostorima bivše Jugoslavije, naš skroman odgovor na Coca-Colu, da pogodili ste, radi se o čuvenoj slovenačkoj Kokti, u čiji sastav je ulazio i šipak i davao posebnu dimenziju ukusa ovom interesantnom piću. Istina postoji i danas piće pod nazivom Kokta lajt, nešto drugačijeg ukusa.   

**Kad kažemo šipak prvo pomislimo na vitamin C**   

Sadržaj vitamina C je čak 1700 – 2000 mg za 100 g i ono što je važno da se tokom kuvanja ne razgrađuje. Činjenica je da šipak stajanjem gubi vitamin C pa ne treba čekati u beskraj kako bi se potrošio.
Od minerala pre svega je bogat gvožđem i kalijumom, zatim fosforom, natrijumom, sumporom i magnezijumom.    
Plodovi šipka sadrže visok nivo antioksidanasa, pretežno polifenola i askorbinske kiseline, kao i karotenoida i vitamina E. Drugim rečima pomažu u zaštiti naših ćelija od slobodnih radikala.   
Medicinska interesovanja su u stalnom porastu kao posledica ohrabrujućih rezultata brojnih istraživanja na temu korišćenja ploda šipka u terapiji lečenja širokog spektra bolesti.    
Vitamini, minerali, prirodne kiseline i oligolelmenti u šipku savršeno su izbalanirani pa se ova izuzetna biljka koristi za lečenje sledećih oboljenja:   
•	Zbog visokog sadržaja vitamina C odličan je za imunitet i efikasan u borbi protiv gripa, prehlada i drugih infekcija. U te svrhe se najčešće koristi čaj od šipurka.   
•	Kao izdašni rudnik antioksidanasa, pre svega vitamina C uspešan je u prevenciji srčanih oboljenja, smanjujući nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Ublažava zapaljenje arterija i krvnih sudova i poboljšava cirkulaciju što na koncu dovodi do regulisanja krvnog pritiska.   
•	Inače vitamin C stimuliše stvaranje kolagena koji je ključni protein u obezbeđivanju elastičnosti kože i zaštiti od štetnog uticaja sunčevih zraka. Značajne količine karotenoida – astaksantina pomažu takođe da vaša koža izgleda mlađe i lepše. Ne sme se zaboraviti ni vitamin E kojim je ulje šipka isto bogato što je sve zajedno dovelo do ozbiljne primene u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji za pravljenje krema za lice, i drugih preparata za negu kože i kose.   
•	Izuzetan je digestiv, prijatelj stomaka, opušta stomačne mišiće i sprečava grčeve i nadutost. Zahvaljujući svojim enzimima poboljšava varenje hrane, dok triterpenske kiseline učestvuju u odbrani od patogena koji izazivaju dijareju i nervozu stomaka.   
•	Poseduje snažna anti-upalna svojstva, zahvaljujući iznad svega polifenolima i galaktolipidima kao i veliki potencijal u smanjivanju reumatskih bolova. Artritis fondacija smatra da svakodnevno konzumiranje šipka može smanjiti upalne procese koji nastaju kao posledica artritisa i ublažiti bolove za trećinu.   
•	Kao diuretik se koristi za izbacivanje viška vode iz organizma, ubrzava skidanje kilograma i masnih naslaga sa stomaka.   
•	Zbog velike količine gvožđa pomaže kod anemije – malokrvnosti.   
Bez dileme sa šipkom ste na dobitku, uživajte češće u čaju ove moćne biljke tokom dolazećih zimskih meseci.   
U Bio Kutku ćete naći šipak u rinfuzi, ovogodišnji rod odličnog kvaliteta.   
Proverite i naručite u internet prodavnici ili svratite do nas u Subotici.    
Hvala što nam verujete.    

**Važno:**                                                                                                                        
Kako nema dovoljno pouzdanih podataka u pogledu bezbednog korišćenja od strane trudnica i dojilja svakako se preporučuje konsultacija sa lekarom. Oni koji su alergični ili preosetljivi na šipak već znaju šta ima valja činiti.   

**Obaveštenje!**   
 I da ne zaboravim, narednih nekoliko nedelja izostaće postovi na sajtu www.biokutak.co.rs da malo odmorite od mene tokom predstojećih praznika.   
Želimo Vam srećan Božić i jednu bolju i lepšu godinu od ove koja nas je verujem sve neprijatno iznenadila.   
Bože zdravlja čitamo se ponovo u januaru 2021. godine.   
Vaš “Bio Kutak”   


Blog - BUDITE PAMETNI, HRANITE SE ZDRAVO