20200623_153138_burned

**Besmrtni Amarant**   

Naziv „Amaranth” je izveden iz grčke reči amárantos, što bi u prevodu značilo „ne venem”, i grčke reči za „cvet“ ánthos.   
Amarant seže u daleku prošlost, naime za ovu biljku se znalo još oko 4000 godina pre nove ere kada je utvrđeno njegovo postojanje u dolini Tehuakan, u Meksiku, gde je verovatno prvi put pronađen i kukuruz.   
Koristili su ga još Asteci kao zeleno lišće i semenke u ishrani, ali i za lečenje, upotrebljavan je takođe i za bojenje lica i tela tokom religijskih rituala. Uprkos ovoj činjenici dugo se i uporno smatrao i tretirao kao običan korov. Poslednjih pola veka konačno se prepoznaje značaj ove biljke pre svega u pogledu njegovih nutritivnih potencijala, pa shodno tome raste zanimanje za amarant kao biljku sa mnogostrukim zdravstvenim koristima, u isto vreme proizvodnja kontinuirano raste.   
Glavna mu je namena da se od njega pravi brašno, krupno i fino mleveno koje se inače koristi u pripremi hleba, kolača i testenina, dok se celo zrno upotrebljava za različita jela i specijalitete.   
Pored toga može da se koristi i mlada lisnata biljka, sveže lišće koje se kuva kao spanać, ili se  koristi za čorbe, kaše, prelive, kao i dodatak supama i salatama.   
Od amaranta se mogu praviti kokice, slične onim kukuruznim, bez dodavanja ulja.   
Interesantno je da slad od amaranta u određenom procentu može zameniti ječmeni u proizvodnji piva i to više nego uspešno, popravljajući sam ukus, aromu, pa čak i gorčinu mnogima omiljenog pića.   
Nažalost, kod nas se još uvek za štir ili amarant uglavnom zna kao za dosadnu korovsku biljku koje se treba otarasiti.   

**Kratak osvrt na samu biljku i gajenje iste**   

Amarant lat. Amaranthus je jednogodišnja biljka ili višegodišnja kratke vegetacije iz porodice štirovki.   
Raste uspravno i do preko 1,5 m visine. Stabljika je crvenkaste boje i ponekad zaštićena bodljama. Listovi su naizmenično raspoređeni, cvetovi su sakupljeni u resaste cvasti živopisnih boja, dok je koren karakteristične ružičaste boje.   
Prema današnjoj klasifikaciji Amarant sadrži tri priznata podroda i preko 70 vrsta.   
Postoje vrste koje se sade kao ukrasne u baštama, neke vrste amaranta se uzgajaju kao lisnato povrće radi jestivog i ukusnog lišća i zrna.   
Većina Amaranthus vrsta su letnji godišnji korovi i obično su poznate pod nazivom štir.   
Svaka biljka pojedinačno može da proizvede na hiljade semenki, čak i do 100.000.   
Zrno štira je sitno (malo manje od semena slačice), sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. U samoj unutrašnjosti zrna smešten je pravi rudnik hranljivih materija, za razliku od većine žitarica gde se iste nalazi u endospermu (ljuski).   
Seje se krajem aprila, početkom maja na 25 cm razmaka u redu i 75 cm između redova.   
Idealno bi bilo da tokom setve temperature nisu ispod 15ºC, da je zemljište vlažno i vreme oblačno.   
Amarant nije zahtevna biljka, lako se gaji, uspeva na gotovo svim vrstama zemljište i u svim klimatskim uslovima uz napomenu da mu godi dosta sunca.   
Izuzetno je otporan na bolesti i štetočine, istina ne i na mraz. Dobro podnosi sušu, ne prija mu mnogo vlage pa je preporuka da se umereno zaliva.   
Kad je nega u pitanje korisno je obratiti pažnju na moguće poleganje.   
Amarant je biljka kratkog vegetacionog perioda, od setve do žetve prođe otprilike tri meseca. Berba je jednostavna, klasovi se iseku i seme se istrese na tvrdu i suvu podlogu.   

**Amarant u amanet**   

Amarant predstavlja odličan izvor proteina, vlakana (skoro tri puta više od pšenice) i pojedinih minerala. Od minerala naročito je bogat manganom, magnezijumom, gvožđem, kalcijumom i selenom.    Ne treba zaboraviti ni sumpor koji pomaže jetri i lučenju žuči.   
Lišće amaranta sadrži obilje vitamine A, C kompleksa vitamina B, kao i mangan i folate značajne za pravilan razvoj ploda kod trudnica. Inače smatra se zdravijim čak i od spanaća po svojim nutritivnim vrednostima.   
Ne oskudeva ni u kalcijumu koji pomaže metabolizmu gvožđa i učestvuje u mineralizaciji kostiju i zuba.   
Sadrži jako malo kalorija, čak manje od pirinča. Lako se vari, sprečava nadutost, zatvor, dijareju i druge stomačne nelagode.   
Zbog visokog sadržaja kvalitetnih belančevina amarant je visoko cenjen. Poseduje esencijalnu kiselinu lizin koja se inače retko nalazi u biljkama i važna je za postizanje snažnog vezivnog tkiva.   
Sadrži 5 do 8% masti, od kojih 75 odsto čine nezasićene masne kiseline. Iz masnih kiselina amaranta estrahovano je organsko jedinjenje skvalen koje je biljna alternativa daleko skupljem ulju ajkule u pravljenju raznih dijetetskih suplemenata i kozmetičkih proizvoda.   
Ugljeni hidrati u zrnu su uglavnom u obliku skroba i nešto malo šećera.   
Amarant je dobar za nervni sistem, pospešuje moždane funkcije i metabolizam. Podiže imunitet i daje snagu. Savetuje se u ishrani dece, trudnica i starijih ljudi.   
Prosto ako već niste zadnji je čas da date šansu amarantu.   

U vašoj prodavnici zdrave hrane „Bio Kutak“ možete pronaći organski amarant.   


Amarant naslovna

A043079

AMARANT OD KOROVA DO SUPER HRANE

CRNI PETAK najbolji dani za kupovinu 10% na SVE proizvode.      
Popust se odnosi isključivo na porudžbine iz web shop-a.       
U SMS poruci dobijate obaveštenje o iznosu računa sa Black Friday popustom.     
Poručene proizvode dostavljamo kurirskom službom Postexpress ili ih možete lično preuzeti u radnji 
„BIO KUTAK“ na adresi Dimitrija Tucoivća 2, Subotica.       
Za sve porudžbine iznad 2.000 rsd isporuka je gratis na području grada Subotice.


SVI PROIZVODI NA POPUSTU 10%

Dobro došli u CRNI PETAK web shop 25, 26, 27 novembar 2021.

**Odakle potiče Heljda i čemu sve služi**   
Heljda je vrlo stara kultura poreklom iz Azije. Veruje se da se počela gajiti 6000 godina pre nove ere u jugoistočnoj Aziji, odakle se vremenom širila prema ostalim delovima Azije, a zatim Bliskom Istoku i Evropi. Najstariji ostaci pronađeni su oko 2600 godina pre nove ere u Kini.   
Heljda je prisutna već dugo u mnogim nacionalnim kuhinjama pri čemu se priprema na gotovo isti način kao i pirinač.   
Od heljde se pravi brašno od oljuštenog zrna, integralno brašno, griz, ljuspice i pahuljice, proprženo oljušteno zrno heljde.   
Pored toga brojne su vrste hleba i preciva od heljde, razne testenine, kore za pitu i gibanicu, sjajne su i za palačinke i mnogo šta drugo.   
Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 – 75 kg tamnog brašna.   
U daljoj industrijskoj preradi ljuspice heljde mogu da posluže kao biogorivo visoke energetske vrednosti, za izradu brojnih farmaceutskih i kozmetičkih preparata, zatim od njih se pravi posteljina koja ima antialergijsko i antibakterijsko dejstvo.   
Takođe, heljda se u poslednje vreme koristi kao zamena za žitarice u proizvodnji piva bez glutena, od nje se prave i druge varijante alkoholnih pića kao što je recimo viski.   
Pored zrna troše se i njeni mladi listovi kao povrće, ali i u lekovite svrhe u narodnoj medicini.   
Od sedamdesetih godina prošlog veka heljda stiče sve veću popularnost u razvijenim zemljama u kojima se značaj zdrave ishrane kontinuirano razvija.   
U prilog tome treba spomenuti da je u Nemačkoj 1999. godine proglašena za lekovitu biljku godine.   
Zimi se posebno preporučuje njeno konzumiranje jer krepi, zagreva telo i istinski leči.   
Danas se heljda gaji na oko tri miliona hektara. Najveći proizvođači su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, zatim Kina, Brazil, Poljska, Francuska, Japan i SAD.   
U Srbiji se heljda gaji na skromnim površinama, pretežno u brdsko-planinskom području jugozapadne Srbije.   
Heljda je tradicionalno zastupljena u ishrani azijskih naroda, pre svega u Japanu, Korei i Indiji.   
Važno je pomenuti činjenicu da je prosečan životni vek u Japanu i Južnoj Koreji 83,6 i 82,2 godine. Naravno da je ovo u najvećoj meri posledica ogromnih ulaganja u zdravstvo,  brige za zaštitu životne sredine, međutim značajan deo ide i na zdrave navike stanovnika ovih država, pre svega u pogledu ishrane.   
Heljda odlično deluje na čitav nervni sistem, pojačava koncentraciju i memoriju, pa je u Rusiji nazivaju hranom učenika i studenata.   

**Botaničke i druge karakteristike heljde**   
Heljda (Fagopyrum esculentum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije troskota (Polygonaceae).   
Ima dobro razvijen vretenast koren snažne usisne moći, koji u zemljište prodire čak i do 120 cm.   
Stabljika je razgranata, šuplja, visine oko 1,5 m, sazrevanjem dobija crvenkastu boju.   
Listovi su srcoliki, a zrno je trouglastog oblika, slično suncokretovom.   
Beli cvetovi skupljeni su na cvetnim drškama koje rastu iz pupoljaka u pazuhu listova. Cvetanje traje dugo, oko 30 dana.   
U pogledu zemljišnih uslova nije preterano zahtevna ali su poželjna dobro ocedna zemljišta, preferira klimu sa više padavina, jer ne podnosi sušu i visoke temperature pogotovo tokom nalivanja zrna.    
Setva se obično obavlja u prvoj polovini maja kada više nema opasnosti od mraza.   
Heljda nejednako i dugo sazreva. Žetva se obavlja žitnim kombajnima koji se za to posebno podese. Očekivani prinosi su oko 2 t/ha.   
Heljdu oprašuju pčele jer dugo cveta i ima cvet na koji pčele rado dolaze, ali samo u jutarnjim satima. Pri povoljnim uslovima može se dobiti 80 - 100 kg meda sa 1 ha, med je tamne boje, snažan i aromatičan.   
Dobro je u blizini heljdinih polja postaviti košnice s pčelama, koje će pospešiti oprašivanje i povećati prinose.   

**Zbog čega treba naći mesto za Heljdu u jelovniku**   
Najveći benefit heljde je nesumnjivo visok nivo antioksidanata koje ona sadrži.   
Da podsetimo, uloga antioksidanata u telu je eliminisanje slobodnih radikala koji se smatraju jednim od glavnih uzročnika nastanka kancera i srčanih oboljenja.   
Heljda osim što sadrži znatne količine proteina, iste može u velikom procentu da iskoristi zahvaljujući prisustvu svih esencijalnih aminokiselina.   
Pored toga, heljda je bogata vlaknima, i to nesvarljivim što je svakako dobro za debelo crevo, ne sadrži zasićene masti i holesterol, a u odnosu na većinu namirnica koje se na sličan način koriste u ishrani, ima i manje kalorija. Zbog svega ovoga, heljda je dobra u dijetama i poboljšava ukupno stanje digestivnog trakta.   
Takođe, pozitivno utiče i na regulisanje nivoa šećera u krvi, ima nizak glikemijski indeks i sprečava pojavu dijabetesa. Kod već obolelih od dijabetesa, heljda može pomoći u održavanju nivoa šećera u krvi u opsegu normalnih vrednosti.   
Oljušteno zrno sadrži oko 75 % ugljenih hidrata (u obliku skroba), 10–15 % belančevina, zatim sirovih vlakana, masti i minerale po čijem sadržaju nadmašuje većinu žitarica i pseudožitarica kojima i sama pripada (u ovu grupu spadaju još kinoa i amarant). Od minerala treba spomenuti pre svega gvožđe, fosfor, mangan, magnezijum i bakar, uz prilično dobru apsorpciju istih nakon kuvanja heljde što nije slučaj sa mineralima iz drugih žitarica.   
Od vitamina u solidnim vrednostima sadrži B1, B2 i B6.   
S obzirom na odsustvo glutena, heljda je idealna za sve koji su slabo tolerantni na isti, pa se zato može jesti umesto žitarica kao što su pšenica, ječam, raž i druge koje sadrže gluten. Čak i ako nemate problem sa celijakijom, heljda će vam pomoći da izbegnete nadutost, zatvor, dijareju i druge stomačne nelagode.   
U vašoj prodavnici zdrave hrane „Bio Kutak“ možete pronaći različite proizvode od heljde po povoljnim cenama, kao što su integralno brašno, griz, pahuljice, sirova i pržena heljda, testenina, kore za pitu i gibanicu, prezla od heljda i prosa,....   

**NAPOMENA:**   
Heljda može izazvati alergijske reakcije kod nekih, pri čemu se one obično dešavaju usled preterano čestog i neumerenog konzumiranja iste.   


Heljda naslovna

14022-Heljdin-griz-250g

1602011572-1489066886-pahuljice-od-heljde-slavuj

aleksandrija-prezle-od-heljde-prosa

HELJDA ZDRAVA, JEFTINA I U SVE PRISTAJE

LAN NA VRHU ZDRAVIH SEMENKI

**Istorija lana i njegova upotreba**   
Verovatno prvi dokazi o postojanju ove neobične i dragocene biljke potiču od pre 30.000 godina, iz perioda ranog Paleolita, sa prostora današnje Gruzije, gde su pronađena delovi tkanine od divljeg lana.    
Sa uzgajanjem lana se počinje od pre otprilike 5000 godina na različitim delovima sveta, u Kini, Indiji i zapadnoj Evropi. Osim toga uzgajan je i u drevnom Egiptu, gde su se tamošnji sveštenici oblačili isključivo u lanene odore, što se smatralo simbolom čistote.   
Tradicionalno se od predivog lana najčešće pravi posteljina, stolnjaci i donji veš.   
Primat lana u tekstilnoj industriji uzdrman je sa početkom 20-og veka, kada se na „velika vrata“ pojavljuje jeftiniji pamuk.   
Kad kažete lan definitivno prve dve asocijacije su tkanine napravljena od ove biljke ali i upotreba iste u ishrani kao nutritivno vrlo bogate namirnice, naravno tu nije kraj svim upotrebnim namenama lana.   
Ekstrakcijom semenki lana dobija se ulje koje se smatra jednim od najstarijih komercijalnih biljnih ulja inače.   
Pored toga ostaci nakon proizvodnje ulja od lana koriste se kao hrana bogata proteinima u ishrani preživara, zečeva, riba, ali i drugih životinja.   
Vlakna lana značajna su kao sirovina u industriji visoko-kvalitetnih papira, za štampanje novčanica, laboratorijskog papira, cigaret papira i filter papira za čajeve.   
Upotrebljava se i za izradu izolacionih materijala, cirada, linoleuma, štamparskih boja, veštačke kože.   
Laneno ulje se koristi za pravljenje nekih farmaceutskih preparata, ali i za slikanje i lakiranje.   
Interesantno je znati da se lan nalazi na grbu skupštine Severne Irske. Takođe se pojavljuje na poleđini kovanica od jedne britanske funte (iskovanim 1986., 1991. i 2014.). Cvet lana je i nacionalni cvet Belorusije.   
Najveći proizvođači lana u svetu su Kazahstan, Kanada i Rusija.   

**O uzgajanju**   
Lan se gaji na svim kontinentima. Postoje dve vrste industrijskog lana: uljani i predivi. Pored njih tu su i dekorativne vrste lana koje se obično sade u baštama.   
Lan (lat.Linum usitatissimum) je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka koja raste 30 - 120 cm u visinu i pripada porodici Linaceae. Uz napomenu da je dekorativni lan višegodišnja biljka.   
Koren je kratak i vretenast, dok je stabljika uspravna, gola, u gornjem delu razgranata. Listovi su naizmenično raspoređeni, lancetasti, zelene boje.   
Cvetovi su na dugačkim drškama, svetlo plave boje, od 1,5 do 2,5 cm u prečniku, sa pet latica. Lan cveta od juna do avgusta.   
Plod je loptasta čaura sa dosta semenki. Seme je spljošteno, sa jedne strane zaobljeno, a sa druge suženo, svetlosmeđe boje, sjajno, sluzavog ukusa kada se zagrize.   
Industrijski lan se gaji u plodoredu i vraća na istu površinu tek nakon više godina.   
Mnogo svetlosti i toplote, kao i rastresito zemljište su optimalni uslovi za njegov rast i razvoj. Zemljište je pre sadnje potrebno nađubriti, zatim umereno zalivati pri čemu treba imati na umu da lan ne voli zemlju previše natopljenu vodom.   
Razmnožavanje biljke i kod industrijskog i kod dekorativnog lana vrši se isključivo iz semena.   
Lan je biljka umereno kontinentalne klime i važno je da su padavine ravnomerno raspoređena tokom cele vegetacije. Uljani lan je otporniji na niske temperature od predivog, zaštićen snežnim pokrivačem može da izdrži i do – 20°C.   
Ozimi lan se kosi u junu, a jari polovinom jula ili početkom avgusta uglavnom mašinski, ali može da se čupa i ručno, nakon čega se ostavi na suncu i vazduhu dok se sasvim ne osuši, zatim se stabljike odvoze u fabriku na preradu. Seme se suši na ispod 10% vlage.   U neadekvatnim okolnostima čuvanja lan može da proklija, a tada je otrovan.   
**Zašto je lan dobar za naše zdravlje**   
Laneno seme se koristi u ishrani preko 6.000 godina.   
Lan je veoma bogat vitaminima, mineralima (magnezijum, fosfor, cink i gvožđe), masnim kiselinama i zbog izuzetnog kvaliteta često se koristi kako u kulinarstvu, tako i u kozmetici i medicini.   
Ipak, treba naglasiti da je seme lana jedan od najbogatijih biljnih izvora omega-3 masnih kiselina kojih ima više od 50% u lanenom ulju.   
Lan se može konzumirati kao celo seme, mleveno, ulje ili čaj.   
Da bi se iskoristile sve hranljive materije iz lana, neophodno ga je samleti, jer je opna semena gotovo nesvarljiva. Samleveno seme je veoma osetljivo pa ga treba brzo pojesti ili odložiti na hladno i suvo mesto.    
Upotrebom semenki lana snižavamo ukupan i loš (LDL) holesterol i indirektno smanjujemo mogućnost pojave srčanog i moždanog udara, uzgred ovaj benefit će se više odraziti na žene nego kod muškaraca.   
Bilo da govorimo o semenkama lana ili ulju od iste biljke, njihovom upotrebom snižavamo povišen krvni pritisak.   
Lan je odličan i u regulisanju šećera u krvi i prevenciji od dijabetesa.   
Seme lana je dokazani prijatelj stomaka, bilo da se radi o opstipaciji („zatvoru“) ili drugim digestivnim disfunkcijama, prosto pospešuje probavu.   
Zbog činjenice da je veoma bogato omega-3 masnim kiselinama laneno seme je blagotvorno u pogledu nege kože, može da smanji akne, upale, pomogne prilikom čišćenja pora, ubrza zarastanje opekotina od sunca. Lan je dobar i za nokte i za kosu, jer sprečava cvetanje krajeva kose, kao i listanje i lomljenje noktiju.   
Zaista je širok dijapazon zdravstvenih koristi ove biljke, umiruje još uporni kašalj, pomaže kod suvih očiju, dobar je za mršavljenje, poseduje antigljivična svojstva, podiže imunitet, preventivno deluje kod nekih vrste kancera….    
S' obzirom da sadrži značajnu količinu biljnih vlakana i fitoestrogena, lan ne bi smeo da se koristi u ishrani u većim količinama.   
Siguran sam da ukoliko neke od gore opisanih činjenica o ovoj izvanrednoj biljci niste znali da ćete sada nešto češće lan stavljati u prioritete svoje ishrane.   
U „Bio Kutku“ ćete naći seme lana od proverenih proizvođača po povoljnim cenama. Svratite do nas (ul. Dimitrija Tucovića 2) ili naručite on-line preko naše internet prodavnice (https://biokutak.co.rs).   
Sve je stvar poverenja.   
**NAPOMENA:**   
Zbog interakcije sa nekim lekovima ukoliko upotrebljavate iste konsultujte se sa svojim lekarom pre nego što počnete da trošite lan.   
Damama u trudnoći i tokom dojenja ipak se ne preporučuje.   




Laneno-seme-3

Laneno-seme-lekovita-upotreba-laneno-ulje-čaj-od-lana-recepti

mleveni_lan_konzumni_org_lucar_82209fea9a

small_WP_20200623_13_01_24_Pro_burned_5c81c2d03e

LAN NA VRHU ZDRAVIH SEMENKI

**Zanimljivosti o Kakau**   
Sam naziv biljke je zapravo kombinacija reči Theobroma, što na grčkom znači „hrana bogova“ i lokalnog imena za ovu biljku Kakaw na majanskom jeziku. Današnje ime kakao duguje Karl Lineu, ocu savremene taksonomske klasifikacije biljaka.   
Prema najsvežijim podacima kakao vodi poreklo iz područja na tromeđi današnjih država Brazila, Kolumbije i Perua.   
Arheološki pronalasci potvrđuju da se koristio još 1900. godine pre nove ere (civilizacija Mokaha) na pacifičkoj obali Meksika. Nakon što su urađene organske analize ostataka pronađenih na zidovima posuda, nije bilo sumnje da se radi o kakau, naime detektovana su jedinjenja teobromin i kofein, kakvih ima samo u kakau, bar što se tiče tih delova sveta.   
U Astečkom carstvu kakao se koristio kao sredstvo plaćanja.   
Starosedeoci Južne Amerike imali su posebno božanstvo koje su dodelili kakau da ga čuva od zlih sila.   
I Asteci i drevne Maje smatrale su kakao „božijim darom“ i prinosili ga kao žrtvu svojim bogovima.   
Prvi kontakt evropljana sa kakaom odigrava se početkom XVI veka, nakon otkrića Amerike, kada se najpre semenke ove biljke dovoze brodovima do Španije, a nedugo zatim i spravljaju prvi napici od ove čudesne biljke.   
Današnja proizvodnja od oko 4.5 miliona tona na godišnjem nivo sa tendencijom kontinuiranog rasta je impresivna. Procenjuje se da je drvetom kakaa zasađeno više od 10 miliona ha zemljišta.
Najveći proizvođač kakaa u svetu je Obala Slonovače, prate je Gana, Indonezija, Nigerija, Kamerun i drugi.   
Više od 90% svetske proizvodnje kakaa dolazi sa malih (do 2 ha), tehnološki veoma skromnih farmi.   
Da bi se dobio 1 kilogram kakao maslaca potrebno je oko 40 zrelih plodova, pri čemu jedno drvo da svega 20-tak plodova.   
Drvo kakaovca može da poživi i do 100 godine.   
Kakao se bere dva puta godišnje pa iako prve plodove daje tek 5 godina nakon sadnje ekonomski je vrlo isplativ.   
U industrijskoj proizvodnji uglavnom dominiraju dve sorte i jedan hibrid kakaovca.   
Najskuplja i najkvalitetnija sorta je Criollo, odlikuje je intenzivna aroma i najslabija gorčina, zastupljena je sa nekih 5 do 10% od ukupne svetske proizvodnje.   
Najraširenija je sorta Forastero, najjeftinija, učestvuje sa čak 80% u proizvodnji čokolada, inače je vrlo je izdržljiva u pogledu bolesti.   
Treći je Trinitario, hibrid dve prethodno pomenute sorte, koji se uglavnom koristi u proizvodnji visoko kvalitetnih crnih čokolada.   

**Botanički profil**   
Kakao (Theobroma cacao) je tropsko drvo iz roda Theobroma, pripada porodici slezova (Malvaceae).   
Kad kažete kakao prva asocijacija vam je verovatno čokolada. S‘ obzirom da su veoma retki oni koji čokoladu ne vole, kakao je sigurno jedna od najkomercijalnijih biljaka uopšte.   
Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Stablo dostiže visinu nekad i preko 10 metara, međutim obično naraste od 4 do 8 metara, što su visine koje se i u plantažnoj proizvodnji preferiraju.   
Listovi su spiralno raspoređeni, izduženo-elipsastog oblika, dužine između 10 i 40 cm.    
Cvetovi su sitni, od 1 do 2 cm, ružičaste, crvene, žute ili bele boje u zavisnosti od varijeteta, zanimljivo je da izbijaju direktno iz stabla ili većih grana. Cvetovi se oprašuju zahvaljujući posebnim vrstama biljnih vaši.    
Plodovi su krupni, dugački i do 30-tak cm, teški oko pola kilograma, žute ili narandžaste boje, svojim oblikom podsećaju na loptu za američki fudbal. U svakom plodu se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki, raspoređenih u nekoliko redova, obloženih beličastom pulpom. Semenke su bogate biljnim mastima (i do 50%) od čega se dobija kakao maslac.   
I sad dolazimo do onog najvažnijeg, zbog čega se kakao toliko voli i upotrebljava, pre svega u konditorskoj industriji. Nakon što se semenke osuše (kaliraju i do 50%), iste se melju i tako se u stvari dobija kakao prah, dok se beličasta pulpa u nekim zemljama koristi za spravljanje sokova, želea ali i alkoholnih pića.   

**Sve dobrobiti kakaa**   
Znate kad kažu konzumiraju ga ili vole svi uzrasti od 7 do 77 godina, za kakao ovo prosto ne važi, starosni opseg tačnije ne postoji, dobro znam nećete ga davati novorođenčetu, ali sve kasnije...   
Kakao je uvršten u „super hranu“, pa već taj status prilično govori u pogledu njegovih nutritivnih kvaliteta i koristi. Sadrži veliki broj vitamina, minerala i oligoelemenata, među kojima prednjači magnezijum. Vodite računa da unosite ovaj oligoelement u dovoljnoj količini i tako predupredite stres, grčeve u nogama, probavne probleme, a srce i mozak će vam takođe biti zahvalni. Osim pomenutog magnezijuma, omega 3 i omega 6 masne kiseline kojih u kakau isto ima obilje utiču povoljno na srce i krvne sudove.   
Kakao je bogat i brojnim antioksidanasima (polifenoli, katehini, epikatehini) koji štite organizam od slobodnih radikala i snaže imunitet. Sadržaj flavonida po težini u kakau je veći nego kod crvenog vina, zelenog ili crnog čaja.   
Pored antioksidanasa kakao sadrži i velike količine gvožđa, vitamina A, B, C, E, zatim minerale hrom, mangan i cink.   
Podstiče pojačano lučenje hormona sreće serotonina i dopamina pa nas, može se reći, oslobađa anksioznosti i depresije.   
Ako želimo da se zaista oslonimo na kakao u pogledu njegovih zdravstvenih benefita birajmo ako je to moguće organski i od pouzdanih proizvođača. Na žalost industrija konditorskih proizvoda je u toj meri komercijalizovala proizvodnju kakao praha da je na tržištu sve veći poblem pronaći baš takav.   
Priprema kakao praha je jednostavna i brza, obično se jedna supena kašika kakao praha sruči u čašu toplog mleka, mada može i hladnog, blago zasladi sa šećerom ili medom i ostavi da odstoji par minuta. Naša preporuka je da ne kupujete gotove, instant proizvode od kakaa, često „začinjene“ aditivima, šećerima i drugim nepotrebnim dodacima, već da birate kvalitetan kakao prah u prodavnicama zdrave hrane kojima verujete.   
U „Bio Kutku“ ćete naći kvalitetan tamni i svetli kakao prah od renomiranih proizvođača po prihvatljivim cenama. Svratite do nas (ul. Dimitrija Tucovića 2) ili naručite on-line preko naše internet prodavnice (https://biokutak.co.rs).   
Sve je stvar poverenja.   




Kakao naslovna

small_TAMNI_KAKAO_243737bfad

KAKAO_98c495eb12

KAKAO ZDRAVO ZADOVOLJSTVO

**Bela Imela biljka sa magičnim moćima**   
Bela Imela ili samo Imela (Viscum album L. - Viscaceae / Loranthaceae) je okruglasti, zimzeleni žbun, raste kao poluparazit na drveću u Evropi i severnoj Aziji.          
 Stabljika je kratka, debela, razgranata, grane su razdeljene na člankove, listovi su duguljasti, naspramni, kožasti i sedeći. Cvetovi su sitni, žutozeleni, jednopolni. Plod je bobica, prvo zelena pa bela, sadrži lepljivi sok, uz napomenu da je plod Imele otrovan.   
Biljka vrši proces fotosinteze iz ksilema drveta domaćina odakle se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Zanimljivo je da jedna vrsta ptica, drozd imelaš utiče na širenje imele pošto kljun ulepljen sokom bobica „briše“ o koru drveća, kada se lepljivi sadržaj osuši i stvrdne, seme se čvrsto zakači za drvo i proklija.   
Važno je znati da lekovitost Imele zavisi od toga na kom drvetu živi: lekovita je ona sa drveta jabuke, kruške i šljive, ali ne i ona sa četinara, vrbe, hrasta i lipe.   
Zlobnici bi za Imelu mogli reći kakva je to biljka bez korene, znate onu „tikva bez korena“ jer se radi o poluparazitu koji raste na drveću. Međutim, za Imelina lekovita svojstva se već prilično dugo zna. Pokazala se korisnom kod snižavanja krvnog pritiska, protiv zakrčenja krvnih sudova, reume, vrtoglavice, grčeva, kao  pomoćno sredstvo u lečenju pojedinih vrsta tumora i dr..   
Lekoviti deo biljke je zapravo cvet sa listom (Visci albi herba) koji sadrži lektine, proteine, polipeptide, lignane, flavonide, polisaharide itd..   
Još su keltski sveštenici pripisivali Imeli čudotvorne moći, pri čemu su je čak ritualno sekli zlatnim srpom.   
Ko je ljubitelj stripa i/ili crtanih filmova o Asteriksu dobro zna da je i druid Panoramiks Imelu koristio za čarobni napitak. Osim toga Eneja, jedan od junaka u Trojanskom ratu uz pomoć grane Imele uspeva da otvori vrata podzemnog sveta.   
U nekim zemljama se tokom Božićnih praznika Imela kači iznad ulaznih vrata da bi prizivala goste. Kada se dvoje sretnu ispod ovako okićenih vrata  običaj je da se poljube, jer se veruje da ovakvi poljubci rađaju večnu ljubav, u svakom slučaju garantuju sreću.   

**Kako Imela „uzima stvar u svoje ruke“**   
Pripremanje biljke se razlikuje u zavisnosti od terapeutske namene, da li se koristi za kardiovaskularne probleme ili onkološke.   
Čuveno je dejstvo Bele Imele poput citostatika, selektivno napadajući i uništavajući ćelije raka uz snažan imuno odgovor.   
Dokazano delotvorna u terapijama kod malignih oboljenja i pretkancerogenih stanja, naročito kod karcinoma dojke.   
Pozitivno dejstvo Bele Imele na kardiovaskularni sistem je značajno, osim što reguliše krvni pritisak, takođe stimuliše cirkulaciju i sprečava aritmiju.  Širenjem arterija blagotvorno utiče na srčani mišić. U tradicionalnoj medicini čaj od bele imele se koristi za regulisanje krvnog pritiska.   
Danas kada već gotovo godinu i po dana živimo sa pandemijom korona virusa, kada je u svetu do sada umrlo oko 4 miliona ljudi od pomenutog virusa, kada nam se preti četvrtim talasom i licitira samo kada bi se zapravo mogao desiti i kod nas, veoma je važno da osim vakcinacije i malo više discipline nešto preduzmemo i po pitanju sopstvenog imuniteta. Bela Imela sa svojim izuzetnim antivirusnim svojstvima je posebno važna za stariju populaciju i sve one sa hroničnim oboljenjima kao što su srčani bolesnici i dijabetičari.   
Vrlo je efikasna kod suzbijanja respiratornih infekcija, pomaže ne samo kod obične prehlade već i kod vrlo ozbiljnih oboljenja disajnih puteva, pa čak i karcinoma pluća.   
Bela Imela pomaže u prevazilaženju brojnih manifestacija u menopauzi, kao što su valunzi, disbalans metabolizma masti, poremećaj nivoa insulina, reumatskih i drugih bolova u zglobovima, razdražljivosti.   
Ekstrakt Bele Imele se tradicionalno koristi u Evropi u terapiji obolelih od epilepsije. Postoje izveštaji, istina na malom broju pacijenata koji su pokazali da je tretman Belom Imelom oslobodio obolele od epilepsije, simptoma ukočenosti i oduzimanja.   
Balansira još rad hormona, podstiče varenje, lučenje žuči, pomaže kod izbacivanja viška vode iz organizma, stimuliše rad limfnog sistema, povećava plodnost kod oba pola i još zaista mnogo toga.
Bela Imela je čest sastojak mnogih čajnih smeša i prirodnih preparata.   
U „Bio Kutku“ možete kupiti herbu Bele Imele, kao i kapi od iste biljke pouzdanih proizvođača. Svratite do nas ili poručite on-line.   
**Uputstvo za pripremu čaja:** Jednu kafenu kašiku herbe imele uveče preliti šoljom (200ml) hladne vode, sud poklopiti i ostaviti da stoji preko noći. Ujutru čaj procediti. Ovu količinu čaja popiti u toku dana u gutljajima bez šećera. Imelu treba uzimati kratko vreme, sa prekidima.   
Što se tiče kapi od Bele Imele sledite uputstvo proizvođača.   
**Napomena:**   
Kod osetljivih osoba može da izazove alergijske reakcije, glavobolju i povišenu temperaturu. Budite oprezni u tom smislu da se prvo posavetujete sa svojim lekarom i da svakako slušate svoje telo.


Bela Imela naslovna

small_Imela_bela_removebg_preview_b6cdadbb4a

DEVERRA-KAPI-BelaImela

BELA IMELA ČUVAR ZDRAVLJA

**Da li olako posežemo za antibioticima**   
Divlji origano ili Vranilova trava (Origanum Minutiflorum, Origanum vulgare) je aromatična i višegodišnja biljka. Zeljasta sa čvrstom stabljikom koje može dostići visinu i do pola metra, pri vrhu je veoma razgranata, zelene ili crvenkaste boje. Listovi su joj ovalni, zašiljeni i po obodu blago nazubljeni, dok su cvetovi purpurno-crveni do ljubičasti.   
Vranilova trava cveta od juna do avgusta, kada se i bere nadzemni deo biljke i suši. Raste na nepristupačnim planinskim terenima južnog Mediterana i južnim delovima Turske.   
Ova vrsta origana iako rođaka začinskog origana (Origanum heracleoticum) bitno je različita od njega pre svega po svom sastavu. Istina je da se i ona može koristiti kao začin međutim njena uloga i značaj su na prvom mestu lekoviti.   
Da bi se dobio 1 litar visokokvalitetnog origanovog ulja potrebno je 453 kg nadzemnog dela biljke.   
Veoma je važno znati da je ulje divljeg origana već vekovima poznato kao najjači prirodni antibiotik i antiseptik. Hipokrat, otac medicine, je koristio origanovo ulje za lečenje digestivnih, respiratornih i infektivnih bolesti.   
Rezultati mnogih naučnih studija pokazali su da je ulje divljeg origana jednako efikasno sredstvo u borbi protiv infekcija, koliko i savremeni antibiotici, u nekim slučajevima čak i jače.   
Srbija je punu deceniju, sve do 2015. godine bila neslavni rekorder po preteranoj upotrebi antibiotika u Evropi. Pooštrenim kontrolama kod izdavanja lekova, edukacijom lekara, ali podjednako i kampanjom Ministarstva zdravlja o podizanju svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, nepravilna potrošnja antibiotika je umanjena za trećinu dosadašnje upotrebe.   
Analiza Mreže Svetske zdravstvene organizacije za potrošnju antimikrobnih lekova je pokazala da je upotreba antibiotika u Srbiji smanjena za 37,6 odsto u poredjenju s 2015. godinom.   
Prema upozorenju Svetske zdravstvene organizacije, u naredne tri decenije, svake godine bi moglo umirati čak 10 miliona ljudi od bolesti čiji su uzročnici bakterije otporne na antibiotike. To je više od broja osoba koje godišnje umru od bolesti raka i čak 10 puta više od godišnjeg broja stradalih u saobraćajnim nesrećama.   
Prednost ulja divljeg origana je što bakterije ne razvijaju otpornost kao u slučajevima klasičnih lijekova na bazi antibiotika, pa se može koristiti bez bojazni da će njegovo lekovito dejstvo oslabiti. Takođe, sjajan je i antioksidans, naučnici su dokazili da je ulje divljeg origana 337 puta jači antioksidans od zelenog čaja, 130 puta od limuna, 30 puta od belog luka.   

**Na koji sve način pomaže ulje divljeg origana**   

Efikasno je kao pomoć u slučajevima infekcije grla i usta, ublažava kašalj i povećava odbrambenu sposobnost organizma. Dokazano je da pomaže i kod zdravstvenih problema kao što su alergije i polenske groznice, upale pluća i sinusa.   
Značajno ublažava zubobolju neutrališući bakterije koje prouzrokuju bol, sprečava povlačenje desni, a afte se pred njim, kolokvijalno rečeno „prosto razbeže“.   
Pomaže kod uboda insekata, opasne lajmske bolesti, problema sa bradavicama, dekubitisa, atrtritisa, reume, osteoporoze, .... Antitoksičan je kod pojave trovanja hranom, sa visokim sadržajem mangana, gvožđa, kalcijuma, vitamina K, vlakana i velikog broja drugih organskih jedinjenja pomaže kod problema sa varenjem, dijarejom i gasovima, smiruje i opušta digestivni trakt, uklanja gliste i metilj u crevima, zatim kod kolitisa, hronove bolesti, sindroma iritabilnog creva, a stimuliše i izlučivanje žuči od strane jetre.   
Najznačajniji aktivni sastojak ulja je karvakrol. Što je sadržaj ove supstance u ulju veći, to je ono moćnije i efikasnije.   
Inače laboratorijskim istraživanjima utvrđeno je da je karvakrol jedan od najjačih antiseptika koji su poznati na svetu.   
Pored karvakrola, etarsko ulje divljeg origana sadrži oko 50% timola, zbog čega ima veoma izražena antibakterijska svojstva, koja su odavno prepoznata i koriste se. Osim što je delotvorno u suzbijanju čak 25 različitih bakterija i gljivica, odličan je i u prevenciji virusnih oboljenja. Divlji origano se kao pomoćno lekovito sredstvo pokazao izuzetno delotvoran kod infekcija urinarnih organa koje se često vraćaju. Njegovom redovnom upotrebom dolazi do potpunog izlečenja.   
Ulje divljeg origana deluje i kao odličan diuretik, jer eliminiše višak tečnosti iz organizma. Poznat po izraženim antibakterijskim, antivirusnim, germicidnim, antiparazitskim i antioksiditivnim svojstvima, uništava ešerihiju koli, kandidu, streptokoke, enterokoke, salmonelu, stafilokoke…   
U decembru 2016. Journal of Medicinal Food je objavio studiju o značajnom dejstvu ovog ulja protiv 5 tipova štetnih bakterija. Zanimljivo je da je najjače dejstvo ulje divljeg origana imalo protiv Ešerihije koli. Stoga se origanovo ulje prvenstveno koristi za lečenje urinarnih infekcija.   
Imajući u vidu da sadrži mnoštvo minerala, beta-karoten, bakar, niacin, … veoma je važan u snaženju imunuteta, imajte ovo na umu pa reagujte preventivno.   
Oralna upotreba podrazumeva da se 1 do 2 kapi ulja razblaže u kašičici maslinovog, kokosovog ili ulja moringe. Može se nakapati ulje divljeg origana na kocku šećera, rastopiti u ustima i progutati.    Poželjno je popiti čašu vode nakon upotrebe ovog ulja.   

**Napomena:**   
Konzumiranje ulja divljeg origana treba da izbegavaju osobe koje pate od nedostatka gvožđa, jer može dovesti do toga da se ovaj mineral u telu slabije apsorbuje, zatim srčani bolesnici, ali i svi koji imaju povišeni krvni pritisak, trudnice i dojilje, takođe.   
Teoretski origano može smanjiti glukozu u krvi, zato dijabetičari treba da ga izbegavaju.   
Dugotrajna ili prekomerna upotreba ulja od origana oštećuje jetru.       


Origano ulje naslovna

origano-ulje

DIVLJI ORIGANO MOĆNA PRIRODNA ZAMENA ZA ANTIBIOTIKE

**Od istorijskih zanimljivosti do botaničkih odlika**
Virak biljka (lat. Alchemilla vulgaris) ponekad izviruje i pod drugim nazivima kao što su vrkuta, zečija šapa ili gospin plašt. Pretpostavlja se da je ovaj poslednji naziv dobila zbog listova polukružnog oblika koji podsećaju na srednjevekovni ženski plašt. Od tog vremena virak se zapravo koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini.   
Naučno ime roda potiče iz arapskog jezika od reči alkemelych što znači nebeska rosa.   
Kod starih Germana, virak je bio posvećen boginji prirode i plodnosti, Frigi.   
Prema podacima o njegovim lekovitim moćima najčešće je korišćen za zaceljivanje rana, zaustavljanje krvarenja, zarastanja desni posle vađenja zuba, kao i kod lakših dijareja. Tradicionalno se koristi i za ublažavanje tegoba usled proširenih vena i hemoroida.   
Virak je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae) koja može dostići visinu i do pola metra pri čemu formira male žbunove.   
Biljka sa snažnim, horizontalnim korenom, prizemni listovi su sakupljeni u rozetu iz koje izrasta uspravno ili poluuspravno dlakavo stablo.   
Izdancii su zeleni i goli, a biljka je karakteristična po zvezdasto naboranim, mekim i maljavim listovima na čijim se rubovima izlučuju sićušne kapljice tečnosti koje se povremeno skupljaju u dnu lista obrazujući jednu krupnu kap. Te dragocene svetlucave kapljice sakupljali su u srednjem veku alhemičari kako bi ih koristili za dobijanje uvek aktuelnog „eliksira večnog života“, u poslednje vreme nešto manje važnog „kamena mudrosti“, pa čak i zlata.   
Cvetovi su žutozeleni, sitni, neupadljivi, bez kruničnih listića.   
Cveta od juna do septembra i raste na pašnjacima, vlažnim livadama, pored potoka naročito u brdsko-planinskim predelima. Kod nas je najviše ima u jugoistočnoj Srbiji, uz napomenu da Virak koji raste u nižim predelima gotovo da nema lekovitih svojstava. Istinski lekoviti Virak raste na najmanje 1700 metara nadmorske visine.   
Inače je rasprostranjen u Evropi, Severnoj Americi i Aziji, sve do 2000 metara nadmorske visine.   
Kao droga se korisiti nadzemni deo biljke u cvetu (Alchemillae herba). Herba (nadzemni deo) virka oficinalna je po X Francuskoj Farmakopeji, gde se nalazi na A listi (lekovito bilje sa tradicionalnom upotrebom).   

**Lekovita svojstva virka**   
Virak kao aktivne supstance sadrži tanine, katehin, gorke glikozide, saponine, flavonide, salicilnu, palmitinsku i stearinsku kiselinu, eterično ulje i vitamin C.   
Zbog bogatstva taninskim materijama i vitaminom C, Virak je našao široku upotrebu kao odlično sredstvo za zaustavljanje krvarenja ( posle vadjenja zuba, krvarenja iz nosa, posekotina…), jačanje imuniteta, mršavljenje, protiv dijareje, upornog kašlja i upale ždrela. Dokazao je svoju svrhu i u dermatologiji pa se čaj od Virka primenjuje i na zdravu kožu čime ona dobija na mekoći i elastičnosti. Takođe se njime mogu tretirati kožne infekcije, ekcemi i ubodi insekata.    
Zahvaljujući antioksidansima koje sadrži, a koji uklanjaju štetne slobodne radikale, virak se koristi i za ublažavanje bora i drugih znakova starenja na koži.   
Virak je ipak najviše poznat kao pomoć kod ženskih bolesti: premenstrualnih bolova, pojačanog krvarenja tokom ciklusa, kod oslabljenog tonusa materice, u slučaju fibroma i endometrioze, kao i za intimnu negu u slučaju pojačanog vaginalnog sekreta. Odlično je sredstvo za suzbijanje infekcija izazvanih različitim virusima i bakterijama a naročito stafilokokom, bakterijom koja je postala otporna na mnoge antibiotike ali i infekcija izazvanih HPV (humani papiloma virus). U kombinaciji sa drugim biljkama (Hajdučka trava, Žalfija, Petrovac…) delotvoran je i kod ostalih infekcija.   
Virak ima pozitivno dejstvo i na digestivni trakt. Ublažava stomačne tegobe, olakšava varenje, a može pomoći i u poboljšanju apetita.   
Iskustva narodne medicine potvrđena su i naučnim ispitivanjima koja su pokazala njegovo gestrogeno, protivupalno i antiseptično delovanje.   
Mada muškarci redje koriste ovu biljku ona je podesna za upotrebu u slučaju problema sa bruhom.   
Mladi listovi se mogu koristiti za pravljenje čorbi, pirea i variva.   
Virak u prahu se može koristiti i kao začin. Njega možete dodati u bilo koji obrok, odličan je za gubitak masnih naslaga jer reguliše metabolizam i ubrzava proces varenja hrane.   
Najčešće se virak konzumira u vidu čaja. Od ove biljke se, takođe, prave tinkture (kapi), obloge i kupke. U Bio Kutku možete nabaviti i virak u rinfuzi za pripremu čaja, kao i kapi virka od pouzdanih proizvođača.   
Čaj od virka priprema se tako što se jedna kašičica suve biljke prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji 5-7 minuta. Uobičajena dnevna doza je 2-3 šolje.   

**Važno!**   
Čaj od Virka se uglavnom dobro podnosi ali je neophodan oprez kod obolelih sa problemima jetre, bolesnika na terpiji lekovima protiv zgrušavanja krvi, anemičnih osoba jer Virak sprečava apsorpciju gvoždja. Zato preporučujemo da se pre upotrebe Virka konsultujete sa svojim lekarom ili fitoterapeutom.   
Zbog protivrečnih iskustava i mišljenja oko upotrebe čaja od virka tokom trudnoće, naročito u prva tri meseca, ali i tokom dojenja, pre uzimanja ovog čaja konsultujte se sa vašim lekarom.   




Blog - BUDITE PAMETNI, HRANITE SE ZDRAVO