BUNDEVA KRALJICA JESENJE TRPEZE

Bundeva ili tikva poreklo vodi sa severnoameričkog kontinenta, tačnije iz Meksika. Još su joj starosedeoci tamošnjih prostora ukazivali naročitu čast sahranjujući sa pokojnicima i plodove ove biljke kako bi valjda i na onom svetu uživali u ovom voću. Da, dobro smo napisali voću iako bi se mnogi kladili da se zapravo radi o povrću, možda i zbog korišćenja bundeve u pripremama najraznovrsnijih namirnica. Opšte poznato je da se večernja trpeza na Dan nezavisnosti u zemlji postojbini ove biljke ne može zamisliti bez pečene ćuretine ali i pite od bundeve, mi bi smo rekli bundevare. Drugi događaj koji vezujemo za ovu voćku je svakako Noć veštica kada se bundeva izrezbari, ali onako strašno i iznutra osvetljena na prozorima mnogih domova bude nezaobilazna dekoracija. Na naše prostore po svoj prilici stigla je iz Male Azije, preko Grčke sredinom XVI veka. U slavu ove biljke u Kikindi se svake godine održava manifestacija Dani Ludaje i tako već 40 godina. Fešta je turističko-zabavnog karaktera i jedna od okosnica iste je takmičarski program u vidu merenja težine i dužine uzgojenih bundeva. Sjate se proizvođači iz svih naših krajeva, ali i iz inostranstva da pokažu svoje gorostase. Pre dve godine oboren je rekord, Tibor Kokai iz susedne Mađarske uzgajio je bundevu tešku neverovatnih 865,5 kg. Bundeva je imala šest metara u obimu i bilo je potrebno 110 dana da naraste. Po rečima Tibora bundeva je svakog dana zalivana sa 800 litara vode i imala prirast od oko 20 kilograma dnevno. Zapanjujuće.

Botanički opis

Bundeve su jednogodišnje biljke, osetljive prema niskim temperaturama, pa se najčešće uzgajaju u toplijim krajevima sveta. Najbolje uspevaju na plodnom zemljištu, humusom bogatom, ali je moguće uzgajati ih i na peskovitim zemljištima. Ne podnose monokulturu tako da se na istu površinu vraćaju na svakih 3 do 5 godina. Koren je veoma razgranat i pretežno se prostire u površinskom sloju zemljišta. Puzavica je, poleglog rasta, pokrivena oštrim dlakama. Listovi su na dugačkim drškama, veliki, petorežnjeviti. Cvetovi su krupni, jednopolni i žuti. Seme je ovalno i spljošteno, krem-bele boje. Poslednjih godina u zamahu je gajenje tikve golice ili uljane tikve, koja se gaji zbog semena bogatog uljem. Ovaj trend je naročito primetan u zemljama Evropske unije. Prosečan prinos suvog semena uljane tikve je od 400-700 kg/ha, a prinos mesa od 50-70t/ha.

Mnoge dobrobiti bundeve

Bundeva je neobično hranjiva namirnica. Bogata je brojnim vitaminima i mineralima, gde prednjače vitamin C, zatim vitamini grupe B – B1, B2, B3, B6, niacin i folati. Od minerala najviše sadrži kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Bundevina semena su bogata proteinima i vlaknima, što utiče na produženi osećaj sitosti, te predstavlja prirodan način da se redukuje unošenje kalorija i smanji telesna težine bez posledica na organizam. Masnoća skoro da nema, a sastoji se od 90% vode. Izuzetna je u jačanju imuniteta, gde glavnu ulogu imaju beta-karoten moćni antioksidans, vitamini C i E, gvožđe. Ulje od bundeve veoma je lekovito, bogato omega 3 i omega 6 masnim kiselinama koje snadbevaju organizam energijom, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa, kao i centralnog nervnog sistema. Magnezijum takođe prisutan u semenkama bundeve utiče na mineralizaciju kostiju, ali i sniženje krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, što je od posebnog značaja za ljude obolele od dijabetesa. Ne sme se zaboraviti ni cink koji štiti telo od upala, alergija i napada patogena, čime prevenira infekcije, osim toga, povećava nivo testosterona i doprinosi plodnosti kod muškaraca. Bundeva ima specifične hranjive sastojke koji su dobri i za zdravlje srca. Pruža preventivnu zaštitu od brojnih oboljenja poput kancera prostate, dojke i debelog creva.

Vlakna, vitamin C i kalijum, koji se nalaze u njoj, mogu pomoći regulisanju krvnog pritiska, nivoa holesterola i triglicerida. Redovno uzimanje semenki smanjiće nivo lošeg holesterola. Odlična je za zdavlje naših očiju, pre svega zbog malopre pomenutog beta-karotena koji doprinosi oštrijem vidu. Beta-karoten takođe čuva kožu od štetnih sunčevih UV zraka, ali poboljšava izgled i teksturu same kože.

Gde je sve u ishrani nalazimo i još ponegde

Nije loše naglasiti za početnike u kuvanju da je najukusnija čvrsta bundeva, teška u odnosu na veličinu, kao i mat boje kore (ne sjajne). Najbolji kvalitet dostiže inače u jesen, u oktobru i novembru, kada je sadržaj hranjivih materija najviši, ukus najbolji, a cena najniža. Bundeva je jednako popularna za spremanje slatkiša ali i slanih jela. Izuzetno svestrana, od nje možete da pravite različite deserte, smutije, ali i čorbe i potaže. Često se koriste u salatama najviše zbog svog orašastog ukusa. Bundeva je poznata i omiljena u kuhinjama ne samo zbog svoje prilagodljivosti u raznim jelima već i zbog svoje reputacije kao izuzetno zdrave biljke. Bundeva je našla široku upotrebu u kozmetičkoj industriji pre svega u proizvodnji krema za negu kožne posebno masne kao nezaobilazni sastojak. Smatra se istinskim prijateljem kože, hidrira je i štiti od alergija i infekcija.