VALERIJANA NAJBOLJE IZ PRIRODE ZA MIRAN SAN

O gajenju i samoj biljci

Valeriana officinalis je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Valerianaceae. Naziv roda je izveden iz latinskog glagola valere, što znači „biti snažan, zdrav“. Za istu biljku se pored valerijane često koriste nazivi odoljen i macina trava. Narodno ime „macina trava“ je dobila zato što miris listova i korena valerijane izuzetno snažno privlači mačke.
Biljka je visine 25 -100 cm. Rizom je kratak, valjkast, sa mnogobrojnim adventivnim korenima karakterističnog i vrlo neprijatnog mirisa. Stabljika je uspravna, rebrasta, u gornjem delu sa više listova. Listovi su naspramno raspoređeni, sjajni, goli, crvenkasti, neparno perasto složeni. Listići su lancetasti, šiljati sa nazubljenim obodom. Cvetovi su sitni, sakupljeni u dihazijalne cvasti štitolikog izgleda, krunica je levkasta, od crvene do bele boje.
Orašice su sitne, malo spljoštene, pri vrhu sa perastim dodatkom.
Cveta u maju.
U Srbiji valerijana raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama, pored reka i potoka, generalno na mestima sa više vlage. Uspeva na nadmorskoj visini i do 2000 metara. Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet: sa povećanjem nadmorske visine opada prinos ali se povećava procenat etarskog ulja. Valerijana preferira rastresita, vlažna i plodna zemljišta. Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu prelazi se na plantažno gajenje, kod nas najviše u Banatu i centralnoj Srbiji.
Iako po svojoj prirodi višegodišnja biljka valerijana se isključivo gaji kao jednogodišnja (osim za seme). Najuspešnije se uzgaja u predelima sa prosekom padavina od 800 do 1000 mm po m2 godišnje ali je navodnjavanje gotovo nužno obezbediti radi sigurne i uspešne proizvodnje. Zemljištu je inače potrebno dodavati stajsko i mineralno đubrivo. Seje se u kasnu jesen ili rano proleće, dok se koren vadi i suši (na t do 40̊ ) od septembra do novembra.

Pouzdan način da se saberete i umirite bez sedativa

Da li ste znali da između 20 i 25 odsto populacije Srbije povremeno ili svakodnevno uzima neki od lekova na bazi benzodiazepina, odnosno sedativa, prema podacima Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Poređenja radi, u zemljama severne Evrope, taj procenat je ispod 10 odsto.
Na lekove za smirenje građani Srbije su u 2018. godini potrošili skoro 18 miliona evra, podatak je Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS), dok je Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) u istom periodu zabeležio da je izdato gotovo 5,5 miliona kutija lekova iz te grupe.
Da li baš mora ovako i ima li alternative?
Ovo pitanje je pre svega upućeno onima koji sedative koriste “na svoju ruku”.
Još tokom Prvog i Drugog svetskog rata, tinkture valerijane su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli takozvani "rovovski šok".
Primena valerijane je našla široku upotrebu u narodnoj medicini, gde se koristi kao lek za nervnu napetost, razdražljivost i nesanicu.
Ova neobično dragocena biljka sadrži valerensku kiselinu, koja je odgovorna za njeno snažno sedativno dejstvo.
Takođe osim sedativnog valerijana deluje i kao lek protiv anksioznosti i sličnih poremećaja.
Valerijana povoljno utiče u lečenju srčane aritmije, pokazala su laboratorijska istraživanja na životinjama.
Dokazano ublažava bolne menstruacije.
Zanimljivo je da pomaže kod odvikavanja od pušenja.
Postoje mišljenja da je efikasna i u lečenju nedostatka pažnje kod hiperaktivne dece.
Ne sme se zaboraviti da je valerijana i spazmolitik, odnosno pospešuje kontrakcije glatkih mišića u gastrointestinalnom traktu i sprečava spazme želuca, creva i mokraćne bešike.
Ukoliko ste naglo prestali sa konzumacijom lekova tipa valijum, bensedin itsl. valerijana će ublažiti simptome apstinencijalne krize.

Sve su ovo dovoljni razlozi ukoliko imate neki od gore opisanih problema da potražite pomoć korena valerijane u rinfuzi ili ako ste na kraju dana baš načisto smoreni i bez snage da pripremite čaj, tu su kapi valerijane, jednako efikasne.
Proverite i naručite u internet prodavnici “Bio Kutka” ili svratite do nas u Subotici.
Hvala što nam verujete.

Važno:
Prilikom pravilnog doziranja valerijane (dva do tri čaja dnevno ili do tri puta dnevno po 60 kapi pre jela uz malo vode ili mleka) nisu utvrđena neželjena dejstva niti izazivanje zavisnosti.
Ipak, ne preporučuje se trudnicama, dojiljama, deci mlađoj od dve godine, kao ni vozačima.
U kombinaciji sa alkoholom pojačava se dejstvo valerijane što apsolutno nije dobro.
Takođe ne treba preterivati sa korišćenjem ove biljke u pogledu preporučenih količina.