NEKRUNISANI KRALJ MEĐU VITAMINIMA

Pogađate o kom vitaminu se radi
Veliki mađarski naučnik, Albert Sent-Đerđi je zaslužan za otkriće i izolovanje vitamina C.
Rođen 1893. godine u Budimpešti, tadašnjoj Kraljevini Mađarske u sklopu Austro-Ugarskog carstva, nekako je bio predodređen za grandiozna dela.
Po očevoj strani (Mikloš) nasledio je pripadanje plemstvu, dok je po majci (Jozefina), tačnije njenom ocu "pokupio" gene za bavljenje naukom. Jožef Lenhošek, majčin otac bio je ugledni univerzitetski profesor anatomije, pri čemu je tradicija bavljenja naukom po majčinoj strani sezala nekoliko generacija unazad.
Svoje impresivno školovanje završava na Kembridžu 1929. godine, gde doktorira hemiju.
1937. godine dobija Nobelovu nagradu za oblast fiziologije ili medicine za izolovanje vitamina C i otkrića da se kiseonik vezuje sa vodonikom u ćelijskoj respiraciji.
Inače kompletan novčani iznos od nagrade poklonio je 1940. godine Finskoj, u stvari mađarskim dobrovoljcima koji su se borili u Zimskom Ratu protiv Sovjetske invazije na Finsku 1939. godine. Dakle nije bio samo veliki naučnik.

Kakve nam sve benefite vitamin C pruža
Vitamin C je esencijalni vitamin, rastvorljiv u vodi, osetljiv na svetlost i toplotu.
Pre svega je snažni antioksidans koji jača odbrambene moći našeg organizma.
Antioksidansi su može se reći motori našeg imunog sistema i kao takvi veoma korisni u zaštiti od mnogih hroničnih bolesti.
Na ovom zadatku vitamin C istovremeno povećava i proizvodnju belih krvnih zrnaca koja nas štite od infekcija kao i nepovoljnog delovanja slobodnih radikala.
Po rezultatima brojnih naučnih studija Vitamin C je dobar za snižavanje povišenog krvnog pritiska, opuštajući krvne sudove.
Vitamin C je prirodni antihistaminik, pomaže kod alergija.
Takođe smanjuje povišen nivo mokraćne kiseline u krvi, karakterističan za giht. Dugotrajna upotreba vitamina C značajno smanjuje rizik od pojave gihta.
Igra veliku ulogu u stvaranju kolagena koji je važan za razvoj i obnavljanje telesnog tkiva, desni, krvnih sudova, kostiju i zuba.
I još prilično toga.

Preslišajte se koliko zapravo unosite vitamina C
Interesantno je da su kod mnogih prve asocijacije na vitamin C, limun (40 mg / 100 g) i pomorandža (50 mg / 100 g), kao biljni proizvodi sa najvećim sadržajem istog.
Međutim ovi popularni agrumi nisu ni među prvih 25 biljnih izvora po sadržaju vitamina C.
Nabrojaću samo nekoliko nama poznatih vrsta koje su po količini vitamina C superiorne u odnosu na limun i pomorandžu, između ostalog to su šipak, crvena paprika, peršun, kivi, brokoli, prokelj pa čak papaja i jagoda.
Ipak na čeli liste su kakadu šljiva (potiče iz Australije) sa neverovatnih 1000-5.300 mg / 100 g i kamu kamu sa 2800 mg / 100 g, slična našoj trešnji (raste u šumama Amazonije Perua i Brazila). Od životinjskih izvora vitamin C je najviše u telećoj i goveđoj jetri, ostrigama i bakalaru.
Premda se podaci solidno razlikuju kada govorimo o preporučenom dnevnom unosu vitamina C, najčešće je to 75 mg za žene i 90 mg za muškarce. Gornji nivo tolerancije za oba pola je 2 g dnevno. Vitamin C je jedan od najviše konzumiranih nutritivnih suplemenata u različitim formama kao što su tablete, kapi, smeše za piće, multivitaminski kompleksi i u prahu.
Vitamin C se hemijski razgrađuje tokom kuvanja, pri čemu dužina kuvanja proporcionalno utiče na manje vitamina C.
Vitamin C se takođe gubi prilikom rastvaranja u vodi, uz opasku da se ovde brokoli pokazao kao čvršći takmac u očuvanju vitamina C u odnosu na drugo povrće.
Zanimljivo je da posuđe od bakra dodatno ubrzava razlaganje vitamina C.
Možda baš zato nije loše da nadoknadite Vaše dnevne potrebe vitaminom C u prahu.
Preporučuje se starijim osobama, sportistima, pušačima i svima onima koji su pod jakim naletima stresa.
Bez svake sumnje, Vitamin C Vam može samo dobro doneti.