KAKAO ZDRAVO ZADOVOLJSTVO

Zanimljivosti o Kakau
Sam naziv biljke je zapravo kombinacija reči Theobroma, što na grčkom znači „hrana bogova“ i lokalnog imena za ovu biljku Kakaw na majanskom jeziku. Današnje ime kakao duguje Karl Lineu, ocu savremene taksonomske klasifikacije biljaka.
Prema najsvežijim podacima kakao vodi poreklo iz područja na tromeđi današnjih država Brazila, Kolumbije i Perua.
Arheološki pronalasci potvrđuju da se koristio još 1900. godine pre nove ere (civilizacija Mokaha) na pacifičkoj obali Meksika. Nakon što su urađene organske analize ostataka pronađenih na zidovima posuda, nije bilo sumnje da se radi o kakau, naime detektovana su jedinjenja teobromin i kofein, kakvih ima samo u kakau, bar što se tiče tih delova sveta.
U Astečkom carstvu kakao se koristio kao sredstvo plaćanja.
Starosedeoci Južne Amerike imali su posebno božanstvo koje su dodelili kakau da ga čuva od zlih sila.
I Asteci i drevne Maje smatrale su kakao „božijim darom“ i prinosili ga kao žrtvu svojim bogovima.
Prvi kontakt evropljana sa kakaom odigrava se početkom XVI veka, nakon otkrića Amerike, kada se najpre semenke ove biljke dovoze brodovima do Španije, a nedugo zatim i spravljaju prvi napici od ove čudesne biljke.
Današnja proizvodnja od oko 4.5 miliona tona na godišnjem nivo sa tendencijom kontinuiranog rasta je impresivna. Procenjuje se da je drvetom kakaa zasađeno više od 10 miliona ha zemljišta. Najveći proizvođač kakaa u svetu je Obala Slonovače, prate je Gana, Indonezija, Nigerija, Kamerun i drugi.
Više od 90% svetske proizvodnje kakaa dolazi sa malih (do 2 ha), tehnološki veoma skromnih farmi.
Da bi se dobio 1 kilogram kakao maslaca potrebno je oko 40 zrelih plodova, pri čemu jedno drvo da svega 20-tak plodova.
Drvo kakaovca može da poživi i do 100 godine.
Kakao se bere dva puta godišnje pa iako prve plodove daje tek 5 godina nakon sadnje ekonomski je vrlo isplativ.
U industrijskoj proizvodnji uglavnom dominiraju dve sorte i jedan hibrid kakaovca.
Najskuplja i najkvalitetnija sorta je Criollo, odlikuje je intenzivna aroma i najslabija gorčina, zastupljena je sa nekih 5 do 10% od ukupne svetske proizvodnje.
Najraširenija je sorta Forastero, najjeftinija, učestvuje sa čak 80% u proizvodnji čokolada, inače je vrlo je izdržljiva u pogledu bolesti.
Treći je Trinitario, hibrid dve prethodno pomenute sorte, koji se uglavnom koristi u proizvodnji visoko kvalitetnih crnih čokolada.

Botanički profil
Kakao (Theobroma cacao) je tropsko drvo iz roda Theobroma, pripada porodici slezova (Malvaceae).
Kad kažete kakao prva asocijacija vam je verovatno čokolada. S‘ obzirom da su veoma retki oni koji čokoladu ne vole, kakao je sigurno jedna od najkomercijalnijih biljaka uopšte.
Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Stablo dostiže visinu nekad i preko 10 metara, međutim obično naraste od 4 do 8 metara, što su visine koje se i u plantažnoj proizvodnji preferiraju.
Listovi su spiralno raspoređeni, izduženo-elipsastog oblika, dužine između 10 i 40 cm.
Cvetovi su sitni, od 1 do 2 cm, ružičaste, crvene, žute ili bele boje u zavisnosti od varijeteta, zanimljivo je da izbijaju direktno iz stabla ili većih grana. Cvetovi se oprašuju zahvaljujući posebnim vrstama biljnih vaši.
Plodovi su krupni, dugački i do 30-tak cm, teški oko pola kilograma, žute ili narandžaste boje, svojim oblikom podsećaju na loptu za američki fudbal. U svakom plodu se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki, raspoređenih u nekoliko redova, obloženih beličastom pulpom. Semenke su bogate biljnim mastima (i do 50%) od čega se dobija kakao maslac.
I sad dolazimo do onog najvažnijeg, zbog čega se kakao toliko voli i upotrebljava, pre svega u konditorskoj industriji. Nakon što se semenke osuše (kaliraju i do 50%), iste se melju i tako se u stvari dobija kakao prah, dok se beličasta pulpa u nekim zemljama koristi za spravljanje sokova, želea ali i alkoholnih pića.

Sve dobrobiti kakaa
Znate kad kažu konzumiraju ga ili vole svi uzrasti od 7 do 77 godina, za kakao ovo prosto ne važi, starosni opseg tačnije ne postoji, dobro znam nećete ga davati novorođenčetu, ali sve kasnije...
Kakao je uvršten u „super hranu“, pa već taj status prilično govori u pogledu njegovih nutritivnih kvaliteta i koristi. Sadrži veliki broj vitamina, minerala i oligoelemenata, među kojima prednjači magnezijum. Vodite računa da unosite ovaj oligoelement u dovoljnoj količini i tako predupredite stres, grčeve u nogama, probavne probleme, a srce i mozak će vam takođe biti zahvalni. Osim pomenutog magnezijuma, omega 3 i omega 6 masne kiseline kojih u kakau isto ima obilje utiču povoljno na srce i krvne sudove.
Kakao je bogat i brojnim antioksidanasima (polifenoli, katehini, epikatehini) koji štite organizam od slobodnih radikala i snaže imunitet. Sadržaj flavonida po težini u kakau je veći nego kod crvenog vina, zelenog ili crnog čaja.
Pored antioksidanasa kakao sadrži i velike količine gvožđa, vitamina A, B, C, E, zatim minerale hrom, mangan i cink.
Podstiče pojačano lučenje hormona sreće serotonina i dopamina pa nas, može se reći, oslobađa anksioznosti i depresije.
Ako želimo da se zaista oslonimo na kakao u pogledu njegovih zdravstvenih benefita birajmo ako je to moguće organski i od pouzdanih proizvođača. Na žalost industrija konditorskih proizvoda je u toj meri komercijalizovala proizvodnju kakao praha da je na tržištu sve veći poblem pronaći baš takav.
Priprema kakao praha je jednostavna i brza, obično se jedna supena kašika kakao praha sruči u čašu toplog mleka, mada može i hladnog, blago zasladi sa šećerom ili medom i ostavi da odstoji par minuta. Naša preporuka je da ne kupujete gotove, instant proizvode od kakaa, često „začinjene“ aditivima, šećerima i drugim nepotrebnim dodacima, već da birate kvalitetan kakao prah u prodavnicama zdrave hrane kojima verujete.
U „Bio Kutku“ ćete naći kvalitetan tamni i svetli kakao prah od renomiranih proizvođača po prihvatljivim cenama. Svratite do nas (ul. Dimitrija Tucovića 2) ili naručite on-line preko naše internet prodavnice (https://biokutak.co.rs).
Sve je stvar poverenja.