HELJDA ZDRAVA, JEFTINA I U SVE PRISTAJE

Odakle potiče Heljda i čemu sve služi
Heljda je vrlo stara kultura poreklom iz Azije. Veruje se da se počela gajiti 6000 godina pre nove ere u jugoistočnoj Aziji, odakle se vremenom širila prema ostalim delovima Azije, a zatim Bliskom Istoku i Evropi. Najstariji ostaci pronađeni su oko 2600 godina pre nove ere u Kini.
Heljda je prisutna već dugo u mnogim nacionalnim kuhinjama pri čemu se priprema na gotovo isti način kao i pirinač.
Od heljde se pravi brašno od oljuštenog zrna, integralno brašno, griz, ljuspice i pahuljice, proprženo oljušteno zrno heljde.
Pored toga brojne su vrste hleba i preciva od heljde, razne testenine, kore za pitu i gibanicu, sjajne su i za palačinke i mnogo šta drugo.
Od 100 kg zrna heljde može se dobiti 60 – 75 kg tamnog brašna.
U daljoj industrijskoj preradi ljuspice heljde mogu da posluže kao biogorivo visoke energetske vrednosti, za izradu brojnih farmaceutskih i kozmetičkih preparata, zatim od njih se pravi posteljina koja ima antialergijsko i antibakterijsko dejstvo.
Takođe, heljda se u poslednje vreme koristi kao zamena za žitarice u proizvodnji piva bez glutena, od nje se prave i druge varijante alkoholnih pića kao što je recimo viski.
Pored zrna troše se i njeni mladi listovi kao povrće, ali i u lekovite svrhe u narodnoj medicini.
Od sedamdesetih godina prošlog veka heljda stiče sve veću popularnost u razvijenim zemljama u kojima se značaj zdrave ishrane kontinuirano razvija.
U prilog tome treba spomenuti da je u Nemačkoj 1999. godine proglašena za lekovitu biljku godine.
Zimi se posebno preporučuje njeno konzumiranje jer krepi, zagreva telo i istinski leči.
Danas se heljda gaji na oko tri miliona hektara. Najveći proizvođači su zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, zatim Kina, Brazil, Poljska, Francuska, Japan i SAD.
U Srbiji se heljda gaji na skromnim površinama, pretežno u brdsko-planinskom području jugozapadne Srbije.
Heljda je tradicionalno zastupljena u ishrani azijskih naroda, pre svega u Japanu, Korei i Indiji.
Važno je pomenuti činjenicu da je prosečan životni vek u Japanu i Južnoj Koreji 83,6 i 82,2 godine. Naravno da je ovo u najvećoj meri posledica ogromnih ulaganja u zdravstvo, brige za zaštitu životne sredine, međutim značajan deo ide i na zdrave navike stanovnika ovih država, pre svega u pogledu ishrane.
Heljda odlično deluje na čitav nervni sistem, pojačava koncentraciju i memoriju, pa je u Rusiji nazivaju hranom učenika i studenata.

Botaničke i druge karakteristike heljde
Heljda (Fagopyrum esculentum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije troskota (Polygonaceae).
Ima dobro razvijen vretenast koren snažne usisne moći, koji u zemljište prodire čak i do 120 cm.
Stabljika je razgranata, šuplja, visine oko 1,5 m, sazrevanjem dobija crvenkastu boju.
Listovi su srcoliki, a zrno je trouglastog oblika, slično suncokretovom.
Beli cvetovi skupljeni su na cvetnim drškama koje rastu iz pupoljaka u pazuhu listova. Cvetanje traje dugo, oko 30 dana.
U pogledu zemljišnih uslova nije preterano zahtevna ali su poželjna dobro ocedna zemljišta, preferira klimu sa više padavina, jer ne podnosi sušu i visoke temperature pogotovo tokom nalivanja zrna.
Setva se obično obavlja u prvoj polovini maja kada više nema opasnosti od mraza.
Heljda nejednako i dugo sazreva. Žetva se obavlja žitnim kombajnima koji se za to posebno podese. Očekivani prinosi su oko 2 t/ha.
Heljdu oprašuju pčele jer dugo cveta i ima cvet na koji pčele rado dolaze, ali samo u jutarnjim satima. Pri povoljnim uslovima može se dobiti 80 - 100 kg meda sa 1 ha, med je tamne boje, snažan i aromatičan.
Dobro je u blizini heljdinih polja postaviti košnice s pčelama, koje će pospešiti oprašivanje i povećati prinose.

Zbog čega treba naći mesto za Heljdu u jelovniku
Najveći benefit heljde je nesumnjivo visok nivo antioksidanata koje ona sadrži.
Da podsetimo, uloga antioksidanata u telu je eliminisanje slobodnih radikala koji se smatraju jednim od glavnih uzročnika nastanka kancera i srčanih oboljenja.
Heljda osim što sadrži znatne količine proteina, iste može u velikom procentu da iskoristi zahvaljujući prisustvu svih esencijalnih aminokiselina.
Pored toga, heljda je bogata vlaknima, i to nesvarljivim što je svakako dobro za debelo crevo, ne sadrži zasićene masti i holesterol, a u odnosu na većinu namirnica koje se na sličan način koriste u ishrani, ima i manje kalorija. Zbog svega ovoga, heljda je dobra u dijetama i poboljšava ukupno stanje digestivnog trakta.
Takođe, pozitivno utiče i na regulisanje nivoa šećera u krvi, ima nizak glikemijski indeks i sprečava pojavu dijabetesa. Kod već obolelih od dijabetesa, heljda može pomoći u održavanju nivoa šećera u krvi u opsegu normalnih vrednosti.
Oljušteno zrno sadrži oko 75 % ugljenih hidrata (u obliku skroba), 10–15 % belančevina, zatim sirovih vlakana, masti i minerale po čijem sadržaju nadmašuje većinu žitarica i pseudožitarica kojima i sama pripada (u ovu grupu spadaju još kinoa i amarant). Od minerala treba spomenuti pre svega gvožđe, fosfor, mangan, magnezijum i bakar, uz prilično dobru apsorpciju istih nakon kuvanja heljde što nije slučaj sa mineralima iz drugih žitarica.
Od vitamina u solidnim vrednostima sadrži B1, B2 i B6.
S obzirom na odsustvo glutena, heljda je idealna za sve koji su slabo tolerantni na isti, pa se zato može jesti umesto žitarica kao što su pšenica, ječam, raž i druge koje sadrže gluten. Čak i ako nemate problem sa celijakijom, heljda će vam pomoći da izbegnete nadutost, zatvor, dijareju i druge stomačne nelagode.
U vašoj prodavnici zdrave hrane „Bio Kutak“ možete pronaći različite proizvode od heljde po povoljnim cenama, kao što su integralno brašno, griz, pahuljice, sirova i pržena heljda, testenina, kore za pitu i gibanicu, prezla od heljda i prosa,....

NAPOMENA:
Heljda može izazvati alergijske reakcije kod nekih, pri čemu se one obično dešavaju usled preterano čestog i neumerenog konzumiranja iste.