CVEKLA HRANA ILI LEK

Cvekla kroz prošlost

Cvekla је (lat. Beta vulgaris) je veoma stara povrtarska kultura iz porodice Loboda (Amaranthaceae), karakteristične crvene boje којa sе od davnina коristi kako u ishrani tako i u lekovite svrhe.
Iako se cvekla danas najviše gaji u istočnoj i centralnoj Evropi, ona zapravo vodi poreklo sa Mediteranskih obala i ima dugu tradiciju gajenja u celom svetu od Kine do Amerike. Ostaci cvekle pronađeni su u piramidama u Egiptu, o njoj se pisalo u Mesopotamiji pre gotovo 3000 godina, a rimski izvori kažu da je u davna vremena najviše gajena zbog lišća.
Još se u staroj Grčkoj i kod Rimljana znalo o lekovitim svojstvima cvekle. Grci su je koristili za snižavanje telesne temperature. U srednjem veku preporučivana je onima koji nisu mogli da konzumiraju čvrstu hranu. Rimljani su je upotrebljavali kao laksativ u slučaju učestale konstipacije, a osim što su je koristili za lečenje, verovalo se da ako muškarac i žena podele cveklu, da će ih ona emotivno zbližiti.

Šta sve cveklu čini moćnim lekom

Za cveklu tvrde da popravlja gotovo sve što nije dobro u organizmu. Sinonimi ili epiteti za cveklu su crveno blago, kraljica povrća i dr.. Prepuna je minerala i vitamina sa vrlo malim sadržajem masti i kalorija. Skoro da ne postoji mineral koji cvekla ne sadrži: gvožđe, kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, magnezijum, mangan, jod, bakar, fluor, sumpor, brom, litujum i stroncijum. Od vitamina su najprisutniji vitamin C, vitamin B1 i B2, kao i vitamin koji se vrlo retko može naći u biljnim proizvodima, a to je B12.
Sve navedeno je doprinelo da je cvekla našla značajnu primenu ne samo u narodnoj već i u savremenoj medicini.
Prevashodna namena cvekle je u suzbijanju pojave tumora i lečenju leukemije.Dobra je i za regulaciju krvnog pritiska. Povoljno utiče na nerve i funkcije mozga, а pospešuje i rad želuca, creva i žuči.
Odlična je u revitalizaciji zuba i kostiju.
Cvekla bi trebalo da se jede i u vreme gripa i drugih viroza jer deluje fatalno po viruse u vašem telu.
U istraživanjima koja su sprovedena zaključeno je da se u korenu cvekle nalaze antioksidansi koji snižavaju nivo glukoze i povećavaju osetljivost insulina, čime se sprečavaju tegobe kod dijabetičara.

Pripadnice lepšeg pola treba da znaju da cvekla utiče istinski i na podmlađivanje. Zbog velike količine folne kiselina ona pomaže u borbi sa borama i drugim vrstama problema sa kožom. Redovnim pijenjem soka od cvekle očistićete organizam od toksina nakon čega će koža zablistati.
Zbog već pomenute folne kiseline cvekla se takođe preporučuje kod trudnoće, imajući u vidu statistiku po kojoj čak 20% trudnica pati od anemije. Plodu je za rast potrebna izvesna količina gvožđa koje uzima od majke, a cvekla uspešno nadomešćuje manjak istog.
Generalno govoreći njena uloga u popravljanju krvne slike je poznata i naučno dokazana. Razlog tome jeste izrazito visok sadržaj antocijanina koji utiče da cvekla bude crvene boje, a antocijanin štiti eritrocite i čini da krvni sudovi budu elastičniji pa samim tim i utiče da srce bolje pumpa krv. Adenin, koji je takođe sadržan u cvekli obezbeđuje visoku koncentraciju leukocita.
Postoje studije koje su pokazale da cvekla smanjuje krvni pritisak za 4-10 mgHH za svega nekoliko sati. Na ovaj ovaj način se smanjuje mogućnost infarkta srca.
Da samo podsetimo, svake godine u Srbiji umre od kardiovaskularnih oboljenja i srca oko 100.000 ljudi, bez bitnih razlika u pogledu pola i to je statistički najčešći uzrok smrti.

Cvekla u kuhinji

U Rusiji, Ukrajini i Poljskoj tradicionalno jelo je čuveni boršč ili čorba od cvekle, može sa mesom ili bez, sa kupusom i drugim vrstama povrća.
U Švedskoj i drugim skandinavskim zemljama omiljeno jelo su burgeri ili ćufte sa izrendanom cveklom i mlevenim mesom.
Dok Australijanci imaju svog burger favorita, Aussie burger, napravljenog od goveđe paštete, začina i ukišeljene cvekle.
Od cvekle se čak pravi i vino.
Ne treba zaboraviti da su jestivi i listovi cvekle. Najukusniji su kad su mladi, ne duži od 15 centimetara, a pripremaju se na iste načine kao spanać i blitva, na koju i dosta podsećaju.
Kod nas se koristi kao salata u svežem stanju, samostalno ili u kombinaciji sa drugim salatnim povrćem.
Skuvana pa potom sterilisana obavezni je deo turšija.
Naravno tu je i sok od cvekle koji daje snagu, reguliše metabolizam, i prosto jača ceo organizam zbog čega se često upražnjava od strane sportista.
Različite studije i istraživanja preporučuju i različite količine soka od cvekle. Međutim, najbolje bi bilo početi sa malim dozama, recimo dva puta dnevno po 50 ml i blago ih povećavati kako bi se organizam navikao na ukus i dobrobiti ovog čudesnog povrća.
Sok od 100% ceđene cvekle, bez dodatog šećera, aroma, boja i konzervansa, dobijen hladnim ceđenjem, što drugim rečima znači da su svi hranjljivi elementi sačuvani možete pazariti u "Bio Kutku", on-line ili na licu mesta u prodavnici i to po akcijskoj ceni.

Napomena:

Ono što verovatno već znate jeste da cvekla utiče na boju urina i stolice. Tokom procesa varenja jedan deo betalaina se ne resorbuje u tankom crevu i onda se izlučuje putem bubrega što mi vidimo kao crvenu boju urina ili u stolici.